Prevođenje na srpski jezik

Evo ga, skriptica koja prevodi fajlove sa ćirilice na latinicu.

Evo ga, jebem mu miša.

@Ćofi, prepravljeno :slight_smile:

Ovde je greska:

‘З’:‘Z’, ‘з’:‘y’,

treba

‘З’:‘Z’, ‘з’:‘z’,

:slight_smile:
Inace koliko vidim, radi ok… :slight_smile:

Tutni mu gore:

#!/usr/bin/env python

-- coding: utf-8 --

Tako radi i sa python 2 i 3 :).

Tnx, al nix :slight_smile: odradi, napravi LAT fajl, ali je unutra i dalje ćirilica

Nema veze, upalim wizi i sve klizi :smiley:

dvajedan, ne python nego python3 :))
Zbunio si me načisto, sve bilo prestalo da radi :))

Drakče tu python3 liniju ukloniš, pa umesto toga ove dve :).

Neće…opet isto :slight_smile:

Sorry moja greška, jutro je pametnije od večeri :).

Ако вам ово треба за пресловљавање датотека превода, то већ постоји:

recode-sr-latin [email protected]

Линија за произвољне радње Тунара:

recode-sr-latin [email protected]

Hvala :slight_smile:

Da se nadovežem na tvoju poruku, zarad boljeg razumevanja naših motiva, i zašto nešto valja, a nešto ne:

Xfce koji smo odabrali kao osnovno okruženje, u celini gledano, odlično je…brzo, stabilno, ne zahteva previše resursa itd, da ne trošim previše reči na ono što svi znamo.

Međutim, postoji, po mom mišljenju, ozbiljan propust, koji se možda i ne vidi odmah, na koji imam potrebu da ukažem.
Taj propust je postavka lokalizacije, odnosno njenog podskupa, prevoda, i moja potreba je inicirana optužbama kako ovde vlada “feudalni režim” itd.

Optužbe nisu stigle od makar koga, već od osobe iz tima onih koji su do sada radili postojeći prevod.
Nakon razmišljanja gde je uzrok takvih optužbi, nisam čak siguran da “tužioci” uopšte i razumeju srž problema.
Još više, ovo je pre svega namenjeno svim ljudima dobre volje na ovom forumu ( a i šire :slight_smile: ) kako bi se izbegli budući nesporazumi, podpitanja itd.

Da se vratim na xfce… ovde http://www.xfce.org/getinvolved/translation se nalazi objašnjenje čitavog postupka, i upustva kako to treba raditi.
Prvo, ukoliko neko ima primedbe na prevod, procedura predviđa da se prijaviš na listu, ako treba i beskonačno čekaš odgovore zvaničnih prevodilaca, koji zavise od njihove (ne)milosti…dakle, spor i mučan proces, koji u najvećoj meri zavisi od “lokalnog moćnika”, koji je to postao samo zato što se tamo registrovao pre ostalih.
Istini za volju, postoji i mogućnost pokretanja “privatnog” odnosno poluzvaničnog projekta, ali to je “dozvoljeno” samo na https://www.transifex.com/[/URL] i to za parice… [URL=“https://www.transifex.com/plans/”]https://www.transifex.com/plans/
Ko je tu kome sponzor, ko šta kupuje ili plaća uopšte me ne interesuje, ali mi se i ne sviđa…smrdi na kilometar.
Kako funkcionišu druge zajednice, da li je bugarski prevod dobar, ili norveški smešan, nije naš problem…mi živimo u Srbiji, i lokalizacija na srpski jezik je naš problem, ostali neka rešavaju probleme, ako ih imaju, kako god (ne)znaju ili (ne)umeju.

Dodatni efekat, po mom mišljenju, prilično je negativan, jer su prevodioci i “prevodioci” svedeni na nivo “ukucaj tvoju verziju prevoda u .po fajl, mi ćemo da odradimo sve ostalo”, a to je manje važan, i to pešački deo posla.
Gde se nalaze i kakvog kvaliteta su inicijalni rečnici, kako sve to treba da funkcioniše, kakav je krajnji rezultat u praktičnom, svakodnevnom radu sa xfce okruženjem, da li je neki izraz odgovarajući ili ne, da li je preveden help ili nije, čini se da nikoga nije briga…važno je izgleda misliti da je 100% posla već urađeno, a nije baš tako.

U svakom poslu važni su standardi, važni su načini kako se određeni posao mora uraditi da bi krajnji rezultat bio kvalitetan.
Standardi u lokalizaciji i metodologiji postoje, nije potrebno izmišljati toplu vodu, dovoljno je proučiti gde je početak, i kako treba raditi.
http://en.wikipedia.org/wiki/Localization_Industry_Standards_Association

Na primer, standardi, odnosno nepridržavanje istih, u prevođenju nekih izuzetno važnih oblasti, kao što je medicina, ponekad mogu predstavljati bukvalno razliku između života i smrti
http://en.wikipedia.org/wiki/Medical_translation


Naravno, kod nas nije baš toliko opasno…najstrašnije što može da nam se desi to je da umremo od smeha kada pročitamo neki pojam
preveden tako da ga niko živ u Srbiji, osim autora, ne može razumeti :smiley:


Da se vratim na standarde, njihovu primenu i zašto su oni važni da ih razumemo i primenjujemo?
Nijedan standard (ima ih više, za nas je važan evropski) ne predviđa početak ili tok prevodilačkog dela posla bez inicijalnog rečnika.
Ne samo da predviđa/obavezuje, nego je nedopustivo i pomisliti raditi ozbiljan posao bez toga.

Da li mi u Srbiji uopšte imamo takav rečnik?

Kako ćemo raditi sutra, ako se odlučimo da uvedemo još jedno okruženje za rad u našem TriOS… LXDE, na primer?
Da li treba da radimo po preporuci odavde http://wiki.lxde.org/en/How_to_contribute_into_translating_LXDE ?
“find some free time, translate something, then press ‘Commit to VCS’ to submit your translation into the project”?
Ili još gore, da dozvolimo da nas neko uslovljava kako da prevedemo nešto na naš maternji jezik?
Liks DE? http://pootle.lxde.org/[email protected]/lxappearance/translate.html
Kakav će biti prevod lxde u odnosu na xfce, da li jednoznačan, ili će krajnji korisnik biti zbunjen nekim razlikama?
Ista priča kao i sa xfce, samo što nije komercijalizovana kao na https://www.transifex.com/plans/ …bar ne za sada :wink:

Ako imalo mozga imamo, nećemo dozvoliti da svaki put kada nešto novo treba prevesti, prolazimo kroz iste muke.

Trajno izbegavanje svih problema može se rešiti samo na jedan način, moramo napraviti rečnik.
Rečnik koji će potpisati cela zajednica korisnika os softvera, osluškujući sve realne primedbe, koji će biti u svakom trenutku dostupan svima na uvid, i koji može postati baza za sve ostale projekte ovakvog tipa. Da se ne dešava više da u jednom prevodu imamo “kantu” u drugom “đubre” u trećem “smeće”, jer se na kraju sve to pretvori u jedno od ta tri naziva koje sam naveo kao primer.

Kada napravimo taj jedinstveni rečnik, bez sujete, bez “nema promene”, kada prestanemo da se ponašamo nerazumno,
kada se odreknemo našeg “ja” u korist opšteg “mi”, tek tada stičemo pravo da kažemo da smo uradili nešto za našu decu…naša su valjda sva deca Srbije.

Naravno, nije sve tako crno kako će neko možda pomisliti, najveći deo posla je već urađen…niko normalan ne može staviti primedbu zašto se folder prevodi kao fascikla i slično, ali neko je morao da pokrene pitanje objedinjavanja svega do sada urađenog u jednu celinu.
Da nismo mi ovde to pokrenuli kao nosioci ovog projekta, verujem da bi se neko već našao, pre ili kasnije…

Није овде започета прва расправа о преводу. То постоји разбацано по Интернету од кад су први програми почели да се преводе. Обично су узалудне и без учинка. Једини учинак дају рад и сарадња чланова заједнице.
Не осуђујем вас којима се превод не свиђа, имате на то право, чак може да буде и врло корисно. Слободно можете да радите шта хоћете са дистрибуцијом коју сте замислили.
Само, чини ми се да нико од вас није вичан превођењу, а пошто сам већ обећао да ћу да вам помогнем и поред свега изреченог, ја још увек пратим шта се догађа и чекам да ли могу да будем од користи на било какав начин. Друга важна ствар је што све исправке које буду урађене, које побољшавају превод су врло корисне, и било би лепо када би отишле узводно на Трансифекс.
Па, тако, немојте да вам буде тешко, слободно питајте, дајте ваше радове да упоредим са изворним, биће неке користи сигурно.

Koga možda interesuje ja sam još, sada već daleke 2006. godine se sa grupom istomišljenika interesovao (i krenuo da radim) na prevodjenju “Ubuntu za početnike”, valjda su sačuvane neke teme na ubutnu forumu oko toga. Nebitno, nije sad stvar u tome, već je stvar u ovom rečniku, i situaciji da sam ja medju prvima izašao iz prevodilačkog tima zbog nepostojanja rečnika i zbog situacije da kada sam predlagao još 2006. da se napravi rečnik svi su bili protiv toga ili bar velika većina. Kasnije taj projekat oko prevođenja je propao i nikad nije završen kako bi trebalo da bude.

Pošto osoba kojoj je već 3. puta od kada se registrovala na forum, upućeno pitanje oko postojanja rečnika, vešto eskivira odgovor, a ujedno pritom sebe navodi kao VIČNOG i kompetentnog za prevođenje “svega i svačega na internetu”… ja ću odgovoriti vrlo rado na postavljeno pitanje.

[SIZE=24px][COLOR=rgb(255,0,0)]REČNIK NE POSTOJI![/SIZE]

…i ovo što ne postoji rečnik je velika sramota za sve Vas koji se potpisujete kao prevodioci.

Osnovna znanja nemate, ne držite se bitnih i važnih principa u prevodilačkim vodama, izmišljate imena i na kraju se registrujete na forum da bi drugom držali predavanja, a pola IT scene u Srbiji zbija šale na vaše račune i smeje se vašim prevodima.

Umesto da prihvatite kritiku, da saslušate većinu, ujedno pitate šta možete da ispravite/dodate/izmenite kada već vidite da taj vaš prevod ničemu ne služi… Vi na to imate nadmene stavove po principu “ja sam to prevodio i ne dozvoljavam da se bilo šta menja jer mi remetite ponos”, a kada se to javno prodiskutuje onda dobijaš epitete da si napisao “najdrčniju rečenicu u istoriji (koječega, nebitno)”.

I za kraj… SVAKO je dobrodošao i pozvan da se priključi, ko poseduje iskrene namere i pozitivan stav da se zaista bezuslovno (osim naših ličnih satisfakcija) pomogne projektu.

Произвољна радња Тунара за додавање превода у речник:

msgcat -o /home/user/putanja/prev_nov.po /home/user/putanja/prev.po %f && rm /home/user/putanja/prev.po && mv /home/user/putanja/prev_nov.po /home/user/putanja/prev.po

Произвољна радња Тунара за превођење датотеке ради поређења:

msgmerge /home/user/putanja/prev.po %f | msgattrib --no-obsolete > %d/преведена.po

Произвољна радња Тунара за поређење преведене датотеке са радном датотеком програмом „meld“:

meld %F

Датотеку prev.po је потребно претходно направити, или преименовати једну већ преведену датотеку sr.po

Ово је један од начина за стварање неке врсте речника.
Тако може да се у речнику избегне појава да се за исти појам употребе речи које су синоними попут корпе, смећа отпада и ђубрета.

Ako već želiš da pomogneš, zar nije lakše da sa transifexa prebaciš ovde source i target liste?

Не разумем.

Извињавам се, мислио сам да се датотеке могу преузети без пријаве.

Da, .po fajlovi se mogu preuzimati slobodno, to nije sporno.

Međutim, .po fajlovi se po pravilu prave na osnovu source i target lista, odnosno rečnika.

U ovom slučaju, source lista je spisak pojmova/naziva na engleskom jeziku, a target lista je uporedni prevod te liste na srpski…ja o tome i pričam sve vreme.

Evo kako to može da izgleda…kolona A je source lista, kolona B target, a kolona C sadrži proširen opis koji referencira na aktivni help…ovde nedostaje kolona D, prevod help-a
Nisam siguran, mislim da POEdit ne može da referencira na help, ali to u ovom trenutku nije bitno, postoji softver koji to bez problema povezuje.

[ATTACH]2609.IPB[/ATTACH]

Postoji li nešto što liči na ovo uopšte tamo na transifexu?

EDIT:

Nema veze, snašao sam se…iz Poeditora export u html, pa import u ofis. :slight_smile:

[ATTACH]2610.IPB[/ATTACH]

Za lokalizaciju KDE na srpski jezik postoji neki rečnik opštih pojmova u pokušaju
http://sr.l10n.kde.org/pojmovnik.php

Tužno…

Promenjen naslov teme.

Za lokalizaciju KDE na srpski jezik postoji neki rečnik opštih pojmova u pokušaju
http://sr.l10n.kde.org/pojmovnik.php

Tužno…

Пријавити се па припомоћи, а не из далека и дрвљем и камењем.

И засукати малко рукаве па се презнојити малко више, а не овако чекати све окруњено.

„Лези лебу да те једем.“

@Dragan je samo konstantovao stanje stvari. Trenutno nam KDE ne treba, radimo na XFCE-u. :slight_smile:
A pre nego sto bilo ko ubuduce ovako nesto izjavi, imajte u vidu cinjenicu da nas nema stotinu koji na ovome radimo. Ili smo vec uradili pa se sad izlezavamo i pljujemo po drugima iz daleka.

Prema tome:

Пријавити се па припомоћи, а не из далека и дрвљем и камењем.

izvol’te. :chiffa: :slight_smile: