Problem sa jezikom i komandama

И ја сам покушавао неколико пута да их оставим али није ми се дало - 10 дана је најдуже што сам могао без никотина :slight_smile:

Виндовс користим у 2 случаја:

[LIST]
[]кад играм ЛоЛ (League of Legends) јер не постоји верзија за Линукс, може да се игра преко Wine-a али није то то, багује помало, а то помало је довољно да ми поквари ужитак;
[
]кад едитујем видео клип за онај мој Јутјуб канал (што се деси једном до два пута годишње :D) због тога што ми сваки видео едитор на Линуксу прави проблем
[/LIST]
Тако да ме ствари које си набројала не тангирају нимало.
Једна занимљивост: @Tanja је 666-и регистровани члан на форуму (ако ово горе QUOTE="Tanja, post: 73574, member: 666"]
значи то) :cool:

hehe… nisam citirala sebe da bih videla ovo… jbg, neko mora i taj broj da bude

Рачунари на страну…

Мислиш, треба да будемо поносни на то што смо једини народ (или међу врло малобројнима, како год) на свету којег су окупатори успели да заваде писмом? Познавање страних језика је једно; сакаћење сопственог језика туђим писмом је нешто сасвим друго. ( <- није на личном нивоу, односи се на све нас)
Цела та прича са писмима је као и прича са пореклом - словенски народи. Као, да треба да се поносимо тиме што нисмо један, усамљен, народ, него, јел’те, неколико народа, одједном. У фазону, “заједно смо јачи”… и остале песмице за децу.
Мислим да нам је једна Ћопославија била и више него довољна.

Не бих се сложио. Писмо има много већи значај од граматике. Уопштено, писма су, што би рекли, од света и века. Граматика је нешто што се временом стварало.
И дан данас нам свакојаки Klein-ови намећу неку своју граматику, које се држимо ко пијан плота, па на крају дођосмо до тога да нам је језик српски, уместо србски.

Samo da upozorim na vreme, pošto imam utisak da se temperatura polako podiže ovom tvojom porukom: svako dalje podizanje temperature ide pod led momentalno. Ne želim da sputavam…do sada po mom mišljenju kulturnu…raspravu, ali ako ne bude ostala u granicama međusobne tolerancije, neće je biti nikako.

@Dragan Нисам ништа лоше мислио, ал’ стварно ми се није дало да стављам емотиконе. Порука би изгледала као да покушавам некога да испровоцирам.

Хммм…
Видиш, сматрам да новопечени србисти праве велику грешку и да је накарадни процес заправо обрнут…

Још је Вук Стефановић Караџић успоставио пар јасних правила која наш језик чине јединственим.
Једно од њих је: “Пиши како говориш”.

Стани испред огледала и изговарај срБски и ако је могуће снимај (звучно) тај поступак. Ради то онако опуштено, да ти лице не прави никакве гримасе, онако како би то изгледало као да је у свакодневном говору. Такође се потруди да ти изговарање не звучи чудно, да не одзвања или да не делује да правиш паузу тамо где јој није место.

Ако си довољно искрен према самом себи схватићеш колико је заправо тешко изговорити јасно то Б, а да оно не звучи као П или да не звучи до те мере извештачено као да иговараш оториноларингологија (углавном се из првог покушаја греши). Преслушај снимак ако си га направио.

Дакле, ако је по Вуку, пише се српски јер ти усни апарат сам мења сугласник Б у П, тако се чује и самим тим то је исправно…

Размисли о овоме, направи експеримент… или буди тврдоглав у ставу… твој избор… :wink:

Nije samo Vuk, neki su posle njega morali da dopunjavaju, čiste i dovrše njegove osnovne postavke, al’ ajd, da ne cepidlačimo :slight_smile:
Jezik je živa materija koja se tokom vremena menja, prilagođava okruženju…nekad se nova pravila usvajaju, stara izbacuju, ali uglavnom su tehnički zavisna od govornog aparata, kao što si ^ lepo navela primer.
Usput, ako ćemo argumentovano: i sam Vuk je govorio i (ponegde) pisao “srBski” a ne “srPski” :slight_smile:
Doduše…za govor ne mogu da tvrdim 100%, samo na osnovu komentara tadašnjih savremenika njegovih, ali za pisan(i)je mogu :slight_smile:

U prilog tome, a i raspravi samoj, prvi srpski bukvar…u prilogu :slight_smile:

Međutim, ono što je još pre skoro 200 godina i Vuk konstatovao, poredeći Srbe sa ostalim evropskim narodima, je zabrinjavajući procenat nepismenih.
Nekako još mogu i da razumem one bukvalno nepismene…nisu ljudi išli u školu pa bože moj, na neki način i nisu krivi…ali funkcionalna nepismenost je postala rak rana ovog dela Balkana. Ogroman je broj ljudi koji se teško i nerazumljivo izražavaju, koji ne razumeju ni najprostije rečenice, iako su “završili” škole pa imaju diplome…poneki čak i doktorate :smiley:
Mislim da se iz tog ogromnog broja funkcionalno nepismenih i rađa, održava i razmnožava netrpeljivost prema dvoazbučnosti, koju bi trebalo da prihvatamo kao blagoslov, a ne kao nekakvo prokletstvo.

Volim ćirilicu, “moja je” ništa manje nego i najtvrdokornijih zadrtih ćirilićara…uostalom, prva slova koja sam učio da čitam i pišem su bila upravo na ćirilici, to se ne zaboravlja…ali danas koristim pretežno latinicu i to pravo mi niko nikada neće moći oduzeti.

Па, добро сад… ко је новопечен, ко је тврдоглав, итд. превазилази неке реалне оквире теме… Елем:

Мислим да знам у чему је проблем. Током живота користимо “п”, и онда кад нам неко каже да је у ствари “б” исправно, имамо потребу да га посебно наглашавамо, иако за тим апсолутно нема потребе.
Да узмемо неки други пример - уштрб (од науштрб). Јел’ тешко изговорити? Јел’ су потребне икакве “гримасе”? Ај’ сад замисли да је исправно (наравно, није, само наводим пример) уштрп - наједном, имаш осећај да треба посебно да га наглашаваш, само зато што одступа од наученог. Или, чак и у обрнутом смеру: уштрп -> уштрб.
Само ствар навике. А нађе се и страх од етикетирања… типа, националиста, србенда, итд.

Али, рецимо… рецимо…да је теже изговорити “србски” него “српски”… Јел’ то значи да треба да жртвујемо значења свих речи зарад “лакшег” изговора? Јел’ “председник” треба да буде “претседник” (или чак “прецедник”)? Јел’ “средство” треба да буде “сретство”?
Сама граматичка правила налажу да постоје одступања, да не би дошло до губитка значења. Међутим, поставља се питање, зашто се неким речима одузима право на одступање? Зашто су граматичка правила баш таква да сам назив језика раздвајају од назива народа, земље, итд.?

На исти начин можеш неког да убедиш да је “јако тешко” изговорити “Србија”, да треба себи да “олакшамо” и да променимо назив у “Сербија” :wink:

Nije baš dobro poređenje, ako smem da primetim :slight_smile:
Kada se izgovara “srbski” iza glasa “b” nalaze se još 2 samoglasnika i jezik se “lomi”, odnosno iza “b” se mora napraviti izvesna pauza da bi se pravilno izgovorilo i da bi se jasno čulo “b”. To je suprotno samom toku izgovaranja pojedinih reči, i zato “b” u izgovoru prelazi u “p”…fonetika je odavno to proučila :slight_smile:
Sa druge strane, iza “b” u “Srbija” nalazi se samoglasnik “i” koji omogućava da se cela reč izgovori bez ikakve pauze/loma jezika, niti joj je potreban dodatni samoglasnik ispred “b” kao nekakva pomoć za izgovaranje.
Zato nikada Srbija neće biti ni “Serbija” ni “Srpija” i to je sasvim u redu…osim kod stranaca kojima je potrebno da im napišemo “Serbia” da bi lakše izgovorili i dok ne dođu kod nas da ih naučimo kako se izgovara :wink:

Dajte bre ljudi radite i pišite nešto pametnije, umesto što se prepirete oko ćirilice i latinice.

@Dragan Наравно, није директно поређење, али поента је у овом:

Као што је њима проблем да изговоре “Србија”, тако је и некима од нас “тешко” да изговоре “србски”. Ако се угледамо на њих, тј. ако смо спремни да мењамо основе језика, попут корена речи зарад изговора, онда ништа (па ни “Сербија”) није немогуће, докле год нам свакојаки “академици” уређују језик и културу.
Да не залазимо у тему заменица (психолошкиња, војникиња, боркиња)…

Као што је @Dragan лепо навео - језик је жива ствар и он се временом мења. Вук Стефановић Караџић јесте говорио “србски”, чак је и први српски речник штампан као “србски” међутим после Вуковог времена, настале су нове реформе и то правило се променило. То је један сасвим нормалан процес унапређивања језика на којем не раде Пера и Мика, испред неке продавнице са флашем Зајечарца у рукама него угледни и прекаљени доктори наука (лингвисти, лектори…) у научним институцијама, и нема ту ничег необичног.

“Српски” је реч која се састоји из корена срб и наставка ски - дакле србски и ту, из практичних разлога које је @Tanja малопре образложила долази до гласовне промене једначење сугласника по звучности (у овом случају б прелази у п) те на крају добијемо реч српски.

Знања, којим историја тренутно располаже, не указују на то да су писма од света и века како си ти рекао да неки причају. Најстарије познато писмо (у правом смислу те речи) за које ми данас знамо јесте Линеар А, пронађено на Криту (5 миленијум пре нове ере). Још увек није дешифровано и не зна се шта је та цивилизација оставила за собом у писаној форми. Човек, каквог данас познајемо се формирао отприлике 40 000 године пре нове ере и археолози се слажу са тим да тај човек није знао за писмо. Међутим, то је далека историја, слабо документована, многи историјски докази су изгубљени тако да не можемо упознати сваки сегмент тих култура и цивилизација. Уместо тога, можемо да причамо о ћирилици, која се формирала тек у 10. веку нове ере (што значи да ни она није писмо које је у употреби од света и века)

Исправка: Линеар А је најстарије писмо на европском тлу, и није 5 миленијум пре нове ере него први (шта ћеш, погреши човек :slight_smile: )
А најстарије писмо за које знамо је сумерско (средином трећег миленијума пре нове ере)

Problem resen Ubuntu Mate 16.04.3 reinstaliran na engleskom,i sad radi sve.Citam puno literature na engleskom a i Windows nekada,mije bio instaliran na engleskom te se snalazim odlicno…hmmm a i dosta onlayn tutoriala opet engleski.Nemam nista protiv Cirilice,ali navika je vala cudo.Sad fino setam npr cd Downloads pa recimo ls ma lakse mi 100 puta :slight_smile: