Srpska linux distribucija...istine i zablude?

Ovde u ovoj temi ću pokušati da napravim uporednu analizu nekih projekata na linux sceni u Srbiji, i da objasnim zašto neke od tih projekata uopšte ne smatram linux distribucijama u klasičnom smislu. Možda će neko reći da, kao jedan od autora TRIOS-a, ne mogu biti objektivan, ali obećavam da ću se truditi da pošteno analiziram šta je šta.
“Okidač” za ovakvu temu je odavde:

Видим да вас пар одавде уопште не сматрате ChaletOS за дистрибуцију?

https://foss.rs/threads/koliko-trios-ima-aktivnih-korisnika.4595/page-2#post-55825
…mada me već duže vreme “svrbe prsti” da napravim neki pošteniji uporedni pregled…čini mi se da je poštenje najdeficitarnija kategorija u Srbiji :slight_smile:

Dakle, projekti koje nameravam da analiziram su:

-ChaletOS
-Serbian
-Toolx GNU/Linux
-TRIOS naravno :slight_smile:
-dopisati po želji…moguće je analizirati i projekte koji su očigledno napušteni, mada mislim da nema svrhe…

Pozivam i sve autore tih projekata da se priključe diskusiji…dobrodošli su na forum, da pomognu svojim primedbama na ono što meni eventualno bude promaklo. Za početak, trebalo bi da odredimo kriterijume po kojima se neki linux projekat uopšte može nazvati distribucijom.
Komentari?

Super ideja.

Po mom skromnom mišljenju, distribucijama se mogu nazvati samo oni projekti koji imaju nešto “svoje”. Drugačije okruženje i artwork neki projekat ne čine zasebnom distribucijom. Primer, Xubuntu i Kubuntu. Da li su to dve različite dsitribucije? Ja mislim da nisu. Ista baza, isti repoi, samo različito okruženje i artwork. Od Xubuntua se vrlo lako i brzo može napraviti Kubuntu i obrnuto. Paktično, nisu ni distribucije. To je Ubuntu XFCE spin, odnosno Ubuntu KDE spin. Ništa drugo…

Pa dobro izgleda da je svetski trend prešao i u Srbiji, instaliraju Debian promene mu pozadinu spakuju ISO i nazovu ga Lelemud ISO i to je sada jelte sprska distribucija… idi begaj da ti se povraća od takvih likova.

Zna se šta čini distribuciju, šta čini operativni sistem a šta je čisto kopiranje custom diskova i spinovanje.

[LIST=1]
[*]Treba da ima identitet. Od boota pa do gasenja, sve. S akcentom na podrzane DE-ove.

[]Infrastruktura. Za oficijalne web stranice, repoe, bildanje i sl. + pristojan broj testera.
[
]Bazu svojih programa koji ce poboljsati UX. Ili raditi nesto specificno ako je distra takve namjene.

[*]Zajednicu koja je prvestveno tu zbog feedback-a. I ne samo dobrog feedback-a, nego treba i loseg jer nista nije savrseno i uvijek moze bolje. btw. kod vecine distri zajednica odrzava neka izdanja distre.
[/LIST]

Kada sam, kao potpuni diletant, pokusavao da sebi objasnim sta je Linuks, sta su distribucije, derivati, forkovi, itd., formirao sam predstavu da su elementi koji definisu distribuciju:

  1. software za instalaciju paketa
  2. OS instaler

sa akcentom na ovo prvo.

Po tom kriterijumu, zapravo postoji 5 distribucija: 1) RHEL (sa Fedora i CentOS); 2) Slackware 3) Debian 4) Gentoo i najnoviji 5) Archlinux

Ostalo dozivljavam kao forkove (npr. Ubuntu je fork Debiana, OpenSUSE/SUSE i Oracle Linux su forkovi RHEL) ili derivate (npr. TRIOS bi bio derivat Debiana sve dok za svoj release ciklus bude vezivao za Debianov release ciklus).

Ni na koji nacin ne omalovazavajuci nijednu “srpsku” distribuciju (niti bilo koju drugu), meni TRIOS deluje kao perspektivno ozbiljna (i, zasto da ne, gabaritna) distribucija/derivat. Vreme ce pokazati, ali mislim da je pravac ostajanja pri osnovnim UNIX principima (nasuprot pravcu kretanja “mainstream” Linux distribucija) formula uspeha npr. Archlinux.

Ako Bog da, nadam se da cu i ja, na svoj nacin, u buducnosti moci da doprinesem TRIOS.

@bestragamuglava

Da se ti i ja jednom složimo oko nečega. :smiley:
S tim što bih ja ipak i SUSE/OpenSUSE izdvojio kao zasebne i samostalne distribucije. Što i jesu iako vuku korene od Sleka pa kasnije ne znam ni ja…

Realno, ovo ostalo su sve spinovi i forkovi.

Ma slazemo se mi, nema nikakvih problema. Povremena zustra razmena misljenja je svojstvena “nama mladima” i tu nema nista lose. Nego, da ne trolujem dalje temu…

:up:
@3 je osnov.
Ne mora samo da poboljša UX, par bilo kakvih programa, bilo koje namene, koji pritom ne postoje ili se bar bitnije razlikuju od svega dostupnog upstream je dovoljno.
Ergo, uz adekvatnu infrastrukturu, dostupnost koda i zajednicu ukazuje na jedan ozbiljan pristup i želju autora da kreiraju nešto kvalitetno i unapređeno u odnosu na upsteam ( i kontinuirano rade na tome ), a ne puki “repack” postojećeg.
Što je po mom skromnom mišljenju najbitnije.

Po meni, upravo ovo što je @gagiD naveo, sa naglaskom na tačke 3, 2, 4 ( tim redom ). Mada to i dalje ne čini projekat distribucijom, dokle god se bazira na nekoj od postojećih.
Ergo, kontam da nedostaje adekvatan naziv za “distribuciju distribucije”.
Pod “distribucija” u osnovnom značenju padaju velikani, Debian, RHEL, Slek itd.
Sve ostalo što ispunjava @gagiD kriterijum, a nije fork/spin/repack, mu dođe distribucija tih distribucija. :slight_smile:
Npr, Ubuntu/Korora/Manjaro = distribucija Debiana/Fedore/Archa…

https://wiki.debian.org/Derivatives
:slight_smile:

Po mome mišljenju sve se može nazvati distribucijom što distribuira paket programa koji ide uz neki Linux kernel.
Ono o čemu većina govori ovde je šta se može nazvati originalnim OS-om zasnovanim na Linux jezgru.
Sve u svemu baljezgam o nekoj terminologiji. Mi zapravo imamo ozbiljan fork Debiana kada se govori o TRIOS-u.

To, tnx. :up: :smiley:

“Derivat Debiana” je ipak najkorektnije, s’ obzirom da koristimo 98% paketa direktno iz Debian repoa ( tj. nismo ih povukli kod sebe i preuzeli kompletno održavanje, što bi bio fork ). :slight_smile:

Ok, pretpostavljam da bi tendecija išla ka tome ako bi projekat dovoljno porastao.

Naravno, uz dovoljno ljudstva ( par stotina* ), sve se može. :wink: :slight_smile:

[SIZE=3]*S’ obzirom na broj paketa u Debian repoima, ( 40 000+[/SIZE] [SIZE=3]) i predpostavkom da bi nam npr oko trećine bilo dovoljno ( 10-15k ). [/SIZE]

Слажем се са овим што је рекао @Filip у вези термина деривати. Није битно шта ми појединачно мислимо у вези терминологије, него је једино исправан став матичних дистрибуција.

Убунту за своје Кубунту, Лубунту… користи израз flavours[/URL], док су остале дистрибуције назване [URL=‘https://wiki.ubuntu.com/DerivativeTeam/Derivatives’]дериватима. Не знам како се стиже на листу, али не видим ChaletOS.

Дебиан, такође, поседује страницу са прегледом својих деривата. Ту се уз Kali, Parsix, SolydXK, SteamOS, Tails… може видети и Сербиан Линукс.

Није стигао преко везе, ево га позив од надлежног органa. :wink:

https://lists.debian.org/debian-derivatives/2015/03/msg00007.html

Hahahahahah :stuck_out_tongue:

The page says that Serbian GNU/Linux modifies Debian binary packages. It
is quite rare that distributions modify Debian binary packages instead
of modifying source packages and rebuilding them. Does Serbian GNU/Linux
actually do this? If so could you describe what kind of modifications
you are making? If not I guess the page needs to be fixed.

Would it be possible for you to add the Serbian GNU/Linux sources.list
to the wiki page? This will eventually help feed back patches and new
packages to Debian developers.

Treba neko ovim nesretnim debianerima reći da je to debian sa promenjenim pozadnim :rofl:

Naša pool lista se nalazi upravo ovde http://mirror.org.rs i odatle se vuku linkovi u našoj source.list

Kao što kaže @Filip[/USER] tedencija se ida ka tome da ovo bude čist fork, no za to je potreban jako veliki broj ljudi koji imaju odlično znanje DD-ova. Mnogo veće distribucije još uvek nisu potpuni forkovi, već se “šlepaju” samo iz razloga što je praktično nemoguće bez ikakvih finansija “zaposliti volonterski” ogroman broj ljudi da radi svakodnevno ili bar više puta nedeljno kako bi peglali sve nedostatke. Imajući u vidu da smo mi jedini sa OpenRC-om to dodatno otežava stvari jer sve što dolazi od Debiana dolazi zaraženo sa virusD, a [USER=3]@Dragan[/USER] i [USER=327]@Filip to čiste i pakuju nazad na http://mirror.org.rs

Tako da je to malo mukotrpan posao da bi se radio iz čistog ćara, hoću reći ima beskonačno mnogo poslova koji moraju da se urade da bi se neki derivat odvojio i postao fork.

:up:
Zapravo najveći problem je kontinualno održavanje. Koje, naravno, podrazumeva blagovremeno update-ovanje i kvalitet paketa ( što nije nimalo jednostavno u slučaju .deb formata ).

Takav poziv je dobio i TRIOS…nismo odgovorili još uvek :wink:
Usput…ne reče za ona 4 programa…znaš već šta :wink:
Usput2…da nisi ti kojim slučajem Deki? :slight_smile:

:up:
Ako se M$u mogu prijaviti ovakvi pokusaji ja bih rado radio taj posao :smiley: Nekako mi jadno.

@gagiD
Aman, pa nismo mi cinkaroši :smiley:
Šalu na stranu, rekoh već…meni lično se ne dopada, ali ako se nekome sviđa takva imitacija (Čale, Zorin itd) baš me briga što će to neko da koristi.