Дефрагментација

Дефрагментација

Различити оперативни сустави користе различите датотечне суставе. За ГНУ/Линуx постоје многи датотечни сустави, али је најкориштенији Еxт4, а ако користите Убунту, онда је то готово сигурно – управо Еxт4.
Када говоримо о датотечном суставу, онда је фрагментација она која највише утјече на перформансе и брзину самог сустава.

Без обзира који сустав користите, сасвим је сигурно да ће се с временом фрагментирати до одређене мјере, јер ако ОС слаже датотеке, а нема слободан слиједећи блок, па чак нити у близини, морат ће распршити датотеку преко велике површине диска, што троши диск и продужава вријеме учитавања одређене датотеке са диска или на диск.

Неки ће тврдити да Еxт4 не треба дефрагментацију, за разлику од датотечних сустава за Wиндоwсе, јер је дизајниран на тај начин.
То јесте донекле истина, јер Еxт4 доиста слаже фрагменте датотека тако да минимализира и покуша избјећи фрагментацију што је више могуће, али неће је избјећи у потпуности.

Након неког времена ће диск ипак бити више или мање фрагментиран. За то ће требати пуно више времена, него што је то случај на Wиндоwсима и фрагментација ће бити мања, али ће је ипак бити.

e4defrag

пример: sudo e4defrag /dev/sda3

извор: http://ubunity.org/defragmentacija/

“Сустав” писан ћирилицом и “Wиндоwсе” џаст мејд мај деј. :5:

Драган-админ написа учитељици да се овде не гледа правопис и граматика али шта се може иако си глобалиста смета ти сустав, пренесен је део текста наведен извор.
:unknown: :biggrin: :tongue: Могао си и ти то да пренесеш, преведеш и да поделиш са нама обичним смртницима :wink: :5:

Defragmentaciju sam zadnji put radio na nekom Windowsu 2000 koliko se sećam, tamo negde 2002 - 2003 godine. Na XP-u nisam nikada radio. On je ionako morao da se deinstalira na svakih 5-6 meseci. Na sedmici nikada, a imam je instaliranu od kada je izašla. Isti sistem. Nisam primetio neka usporenja. Ako se na linuxu fragmentacija javlja mnogo sporije, kao što kažeš, onda ne vidim potrebu da je uopšte radim. U situaciji gde nova verzija Minta izlazi na 6 meseci, a svi znamo da teško izdržimo da je ne instaliramo, pitam se koliko je defragmentacija potrebna. U svakom slučaju lepo je znati da je i to moguće, pošto sam dosta na raznim forumima nailazio baš na takvo pitanje, i odgovor je uvek bio ne moraš to da radiš. A šta ako baš hoću? E sad znam i kako.

Али реинсталација система не дефрагментира датотеке које се налазе ван партиције која се форматира (нпр. разни магацини).
Ево примера: користим екст4 партицију од 500 ГБ као складишни простор, и од 328 907 датотека и фасцикли, нађено је да су само њих 5 фрагментиране, а свих 5 су неки стари логови. Диск се свакодневно користи већ три године, тако да ће до неке веће фрагментације доћи за за… па, 2-3 деценије. :slight_smile:

Но, није лоше за дијагностику и дефрагментацију партиција и дискова који користе Прозоре као ОС.

6% fragmentirana Cinnamon root particija, lepo pisalo. E sad ako nes ne moras da radis ako menjas distro na 6 meseci sto da se cimas, ako stavljas neki LTS nista te ne kosta.
Bajke o ext4 sistemu su za decu, startuj neki prog koji nisi duze koristio, ima da se nacekas, stavi malo vise programa opet ces da cekas, daj mi datum kreiranja fajla, eh to tek postoji sa ext4 ali nisam nasao da je ugradjeno u file managere. Datum kreiranja fajla je jako bitan podatak, meni je mnogo znaci dok sam radio.:wink: Skidam kapu autoru clanka jer je napisao nesto sto dosad niko nije smeo da napise. :smiley:

Nisam ni znao da postoji ovaj program. Defragmentacija se ranije radila na sledeci nacin, celokupan sadrzaj npr. /home foldera se iskopira na neku drugu lokaciju, a potom vrati nazad. Prilikom tog cut-paste postupka, sve se lepo slozi i izvrsi se defragmentacija. Ukoliko se desi da podaci zauzmu vise od 80% prostora na odredjenoj lokaciji, bilo root ili home particiji, onda dolazi do usporenog rada sistema.

ls --full-time

man ls

Sto obrisa? Daj obrazlozenje, daj neke argumete, zasto je to uopste stavljano u OS ako ne treba.
Ja sam napisao za datum kreiranja u file manger a ne komanda, a da je to uvedeno tek u ext4 to je 100% tacno.

Nekome treba, nekome ne…ako ti smatraš da treba da radiš defragmentaciju svakoga dana, niko te ne sprečava :wink:

Ja sam napisao za datum kreiranja u file manger a ne komanda, a da je to uvedeno tek u ext4 to je 100% tacno.

Uh, izvini…mislio sam da ti je važniji datum od načina kako da dođeš do njega :wink:


However, as the Linux System Administrator Guide states, “Modern Linux filesystem(s) keep fragmentation at a minimum by keeping all blocks in a file close together, even if they can’t be stored in consecutive sectors. Some filesystems, like ext3, effectively allocate the free block that is nearest to other blocks in a file. Therefore it is not necessary to worry about fragmentation in a Linux system.”
[sup]*************[/sup]
http://en.wikipedia.org/wiki/Ext3

i još jedan

http://geekblog.oneandoneis2.org/index.php/2006/08/17/why_doesn_t_linux_need_defragmenting

Imenjace nigde nisam napisao da hocu da radim defragmentaciju svakog dana :slight_smile: Otkud ti to? :wink:
Sta fali ako se tera neka LTS verzija da se uradi taj defrag jednom u godinu dana
Ja lepo napisa file manager, znas i sam da ne obozavam (ne pamtim) komande, sta im tesko da to ubace. Ne mogu ceo PC da pretvorim u podsetnik :smiley:

Pardon…hteo sam da kažem “svake godine” …:wink:

Sta fali ako se tera neka LTS verzija da se uradi taj defrag jednom u godinu dana

Šta fali mlatiti praznu slamu? mislim…ništa neće da joj se desi, samo nema efekta/žita…:wink:

Imam instalacije linuxa starije od nekoh korisnika ovde :wink: i nikada mi nije zatrebala defragmentacija, odnosno nisam primetio nikakvo usporenje u radu zbog toga…što bih sada slušao savete tipa “šta fali”?

Ok, savet je beskoristan, moze se obrisati a u to ime ja cu primeniti na sebi

220px-Flagellants.jpg

Nemoj Dragane, sem ako voliš SM. Kao što sam i napisao dobro je znati da postoji i ta mogućnost.

Daj bre imenjače, ne budi patetičan :wink:

Ne čitaš pažljivo moje poruke, rekao sam “nekome treba, nekome ne…”

Evo mog diska:


fdisk -l

Disk /dev/sda: 250.1 GB, 250058268160 bytes
255 heads, 63 sectors/track, 30401 cylinders, total 488395055 sectors
Units = sectors of 1 * 512 = 512 bytes
Sector size (logical/physical): 512 bytes / 512 bytes
I/O size (minimum/optimal): 512 bytes / 512 bytes
Disk identifier: 0x000d20b2

Device Boot Start End Blocks Id System
/dev/sda1 16065 103073039 51528487+ 83 Linux
/dev/sda2 301910014 488394751 93242369 5 Extended
/dev/sda3 103073040 259321229 78124095 83 Linux
/dev/sda4 * 259321230 301909544 21294157+ 83 Linux
/dev/sda5 480012288 488394751 4191232 82 Linux swap / Solaris
/dev/sda6 301910016 480012287 89051136 83 Linux

dragan-EP41-UD3L ~ # fsck.ext4 -vpf /dev/sda1

329098 inodes used (10.20%, out of 3227648)
1279 non-contiguous files (0.4%)
403 non-contiguous directories (0.1%)

of inodes with ind/dind/tind blocks: 0/0/0

Extent depth histogram: 292954/270
10123272 blocks used (78.58%, out of 12882121)
0 bad blocks
5 large files

dragan-EP41-UD3L ~ # fsck.ext4 -vpf /dev/sda3

242 inodes used (0.00%, out of 4890624)
9 non-contiguous files (3.7%)
0 non-contiguous directories (0.0%)

of inodes with ind/dind/tind blocks: 0/0/0

Extent depth histogram: 231/3
2777806 blocks used (14.22%, out of 19531023)
0 bad blocks
3 large files

dragan-EP41-UD3L ~ # fsck.ext4 -vpf /dev/sda4

110167 inodes used (8.27%, out of 1332688)
97 non-contiguous files (0.1%)
30 non-contiguous directories (0.0%)

of inodes with ind/dind/tind blocks: 0/0/0

Extent depth histogram: 105778/21
1170006 blocks used (21.98%, out of 5323539)
0 bad blocks
1 large file


Particija /dev/sda6 je Mint 14 u kome sam trenutno, pa ne mogu da dam prikaz, jer fsck traži umount…zašto bih JA radio defragmetaciju?

Preko glave mi je saveta samo radi saveta…

EDIT:

Imenjače, ja sam moje particije izlistao ovde (sem jedne, a ni ta nije problem, ako baš zapne…), ajde ti lepo izlistaj svoje da uporedimo fragmentaciju…ok?

EDIT2:
Evo i snimka terminala…

[ATTACH]977.IPB[/ATTACH]

off:
/\ /\ Kako se podešava u terminalu da budu te različite boje?

Ja nisam ništa podešavao…ovo je default terminal u Mintu 14…

Kada otvoriš terminal, običan user je označen zelenim slovima…kada se uloguješ kao root, slova se menjaju u crveno…logično upozorenje :slight_smile:

Inače, sva podešavanja, što uključuje i boje, su u Edit/profile preferencies…kao na slici :slight_smile:

[ATTACH]978.IPB[/ATTACH]

Mani default terminal sav beo pa uvek prebacim na zelena slova sa crnom pozadinom. A onda sva slova ista budu. Isto je Mint 14 Cimet.

Taki su ti starci ko ja :smiley: Za kaznu sam pojeo malo zeninih kolaca, ispali dobro :smiley:

Ovo tvoje lepo opravi cimetaljku

[email protected] ~ $ sudo fsck.ext4 -vpf /dev/sdc6
[sudo] password for dragan:
cimetR: поправљање журнала

406639 inodes used (15.23%, out of 2670592)
24 non-contiguous files (0.0%)
356 non-contiguous directories (0.1%)

of inodes with ind/dind/tind blocks: 0/0/0

Extent depth histogram: 341649/44
2482623 blocks used (23.27%, out of 10667520)
0 bad blocks
1 large file

302572 regular files
36056 directories
57 character device files
25 block device files
0 fifos
20 links
67919 symbolic links (64855 fast symbolic links)
1 socket

406650 files

home od cimetaljke je ok tu nije imao sta da opravlja

[CODE][email protected] ~ $ sudo fsck.ext4 -vpf /dev/sdc7

48371 inodes used (0.74%, out of 6520832)
227 non-contiguous files (0.5%)
75 non-contiguous directories (0.2%)

of inodes with ind/dind/tind blocks: 0/0/0

Extent depth histogram: 37762/70/2
7174452 blocks used (27.51%, out of 26083072)
0 bad blocks
3 large files

34999 regular files
2834 directories
0 character device files
0 block device files
0 fifos
0 links
10529 symbolic links (10529 fast symbolic links)
0 sockets

48362 files
[email protected] ~ $ [/CODE]

Cimetaljka friska nema par dana

Ok, idi kazni se još malo, i za nas ovde :smiley:

Cimetaljka friska nema par dana

Što se tiče linux fajlsistema, bar ovih modernijih, dovoljno su pametni da se u priličnoj meri “samooporavljaju”, odnosno rade neku vrstu defragmentacije " u letu"

Premeštanje blokova podataka nije potrebno dok je disk prazan…kako se disk puni podacima/fajlovima, tako se prazni blokovi, nastali brisanjem fajlova, “u pozadini” grupišu u što veće lance praznog prostora, da se napravi mesta za velike fajlove. Zato imaš naizgled paradox kod linuxa da je maltene prazna particija procentualno više fragmentirana od one koja ima dosta podataka…i to je logično, jer nema nikakve potrebe da se defragmentuje prazna particija.
Razlog ovome je da se podacima u proseku brže pristupa kada su slučajno razbacani na particiji…random seek

To se kod linuxa radi automatski, dok je kod starijih wintendo fs (fat/vfat) to moralo ručno…tek je ntfs doneo neki napredak na tom polju, mada ne kao kod linuxa (bar na desktop mašinama)…