TRIOS TRANSLATE

Tokom prethodne 2 godine, u više navrata sam pokušavao da pokrenem priču na ovom forumu oko kvaliteta i metodologije prevođenja na srpski jezik, kako različitih desktop okruženja, tako i programa sa kojima se svakodnevno susrećemo.
Iz iskustva znamo da je dobar deo toga preveden korektno, ali isto tako postoji i ne mali deo koji je u katastrofalnom stanju…nakaradno izvedeni nazivi programa i pojmova, nekonzistentnost, izmešana pisma (ćirilica i latinica zajedno) i tome slično.
Poslednji takav pokušaj promene, umesto na našem, pokrenuo sam pre nekoliko dana i na ubuntu forumu, nadajući se da će biti više razumevanja za argumente koje sam iznosio, i da bar neće biti optuživanja kako “sprovodim samovolju na svom forumu”.
Nažalost, i taj pokušaj je, kako mi se čini, neslavno propao kao i svi prethodni.

Linux na srpskom

Uz dužno poštovanje prema njihovom, ne malom i nikako beznačajnom, minulom radu, prevodioci, odnosno bar oni koji su se uključili u raspravu, ponašaju se uglavnom u stilu…“mi smo naše uradili, ako nešto i ne valja, dođi ti kod nas, mi ćemo da odlučimo šta ne valja, pa ako ne ustanemo na levu nogu, možda nešto i promenimo…”.
U suštini, ne treba im ni zameriti za takvo ponašanje…oni su duboko ubeđeni da su samo oni u pravu.
Prevideli su samo jednu prostu činjenicu: vreme potrebno za tako nešto mereno njihovim aršinima i metodologijom, potrajalo bi do kraja svemira, a možda i koji tren duže :wink:
Istini za volju, ovo ne podrazumeva automatski da sam ja u pravu…vreme i budući korisnici naših verzija prevoda će biti jedine merodavne sudije.
U FOSS svetu, kada se iscrpe sve mogućnosti da se nešto radikalno promeni u postojećem stanju, preostaje fork kao jedino sredstvo za ostvarivanje zadatih ciljeva i vizija. Na kraju krajeva, čak i kada postoje druge mogućnosti, fork je potpuno legitiman kao sredstvo zdrave konkurencije :slight_smile:

Tehnički deo

Uzeću primer Xfce:
Šabloni za lokalizaciju, odnosno izvorni .pot fajlovi, uvek se nalaze kod upstream razvojnih timova, što je i logično, zato što su deo kompletnog izvornog koda. Šabloni su standardno na engleskom jeziku i “prazni”, odnosno ne sadrže nikakav prevod. Više o svemu imate na primer ovde:
How to Translate With GetText PO and POT Files
Međutim, problem nastaje već u ovoj fazi…kod xfce ne postoje izvorni .pot fajlovi kao takvi nego je u sors svakog programa/dela xfce već ugrađen ~/po folder sa gotovim prevodima, uključujući i prevod na srpski.
Mala digresija, koja to možda i nije u kontekstu cele priče:
Meni nije problem da generišem .pot fajl iz sorsa…srećom ostavljeni su .in fajlovi za generisanje, ali… zar svaki prevodilac koji hoće nešto da uradi treba da zna kako se nešto kompajlira? Da li svaki pisac treba da zna tehnološki postupak proizvodnje papira, seče drveća, mešanja pulpe, hemijski sastav izbeljivača i veziva, eda bi uspeo nešto da napiše? Mislim da je jasna poenta…daj mu prazan list papira, pa neka žvrlja šta god hoće :wink:

LM, možda se neko zapita: “dobro, a šta tu ne valja”?
Sa aspekta xfce razvojnog tima, sve je u najboljem mogućem redu, odlučili su da se prevod radi na transifex, odredili metodologiju i hijerarhiju kako to mora da funkcioniše…šefovi prevodilačkih timova, menadžeri, “obični” prevodioci itd…
No, kao što ja sasvim sigurno ne mogu znati da li je na primer azerbejdžanski prevod u redu ili nije, da li su korisnici xfce u Azerbejdžanu zadovoljni prevodom ili nisu, tako ni razvojni tim dotičnog okruženja ne može znati da li su korisnici xfce u Srbiji zadovoljni prevodom ili ne.
U krajnjoj liniji, xfce tim to i ne interesuje i boli ih uvo da li je prevod na srpski korektan ili nije…ali mene kao korisnika tog okruženja koji živi u Srbiji itekako interesuje.
Metodologijom je sve predviđeno…ako nisi zadovoljan bilo kojim delom prevoda, obrati se šefu prevodilačkog tima mailom, porukom ili kakogod, pa ako ti on dozvoli da postaneš deo tima, ti njemu predloži šta želiš da promeniš, on će razmotriti predlog, ili lično, ili neko od njegovih “menadžera”, pa…možda je sve to i lepo zamišljeno, ali je bolesno u praksi.
Čini mi se da su u socijalizmu čak i čistačice brže donosile odluke o poslovnoj politici nekog SOUR-a, nego što je moguće na tranisfex-u na primer promeniti bilo šta što su Sale, Miroslav ili neki Pera Perić zamislili kao “najispravnije rešenje” :smiley:
Ukratko…sve je to predugo, može da potraje i mesecima, zamorno, iscrpljujuće i bez ikakvog efekta.
Obaška očigledna sujeta prevodilaca: “Šta on tu ima da zanoveta…”, “mi smo stigli prvi”, “…bolje radi nešto što niko drugi nije…” i slični argumenti i “argumenti”.
Ovo što sam naveo kao primer, odnosi se samo na xfce…ionako komplikovana situacija se dodatno enormno usložnjava, ako se uzmu u razmatranje i druga okruženja…Gnome, Mate, Cinnamon, KDE, i sva ostala koja nisam ovde pomenuo.
Za svako od tih okruženja postoji pomalo drugačija metodologija, kao i mesta na kojima se prevod radi, ali se neke osnovne stvari ponavljaju svuda…“šefovi”, “timovi”, “minuli rad” i…sujeta.
Naročito ovo poslednje…

Zbog svega ovoga što sam gore naveo, odlučio sam da presečem i pojednostavim stvari.
Ako sam se do pre par dana možda i dvoumio oko ovoga, sada više sasvim sigurno ne…hvala Časlavu Iliću zato što mi je konačno otvorio oči, svojom porukom na ubuntu forumu. Nije ni svestan koliko mi je olakšao sopstvenim priznanjem da je u pozadini svih protivljenja forku prevoda, ipak samo jeftina demagogija…“mi smo stigli prvi…”
Prevod na srpski jezik valjda treba da bude vlasništvo svih nas, a ne kojekakvih šefova koji su “prvi došli”. Zato sam i predlagao objedinjeni rečnik koji bi najveći deo nesporazuma u startu rešio…da ne bude u jednom programu “preglednik”, u drugom “pregledač”, u trećem “sličičar”…

Čak se i u okviru jednog istog prevedenog fajla može naići na nedoslednosti i nekonzistentnosti, no ovu temu nisam ni zamislio kao raspravu oko sitnica, pominjem ih samo kao primer.
Da se vratim na pojednostavljivanje stvari, moja zamisao je sledeća:
Objediniti na jednom mestu sve što se tiče srpskog prevoda, kako rečnik po kojem će se prevoditi novi/usklađivati stari prevodi, tako i sve potrebne podatke, najčešće gotove .po fajlove odnosno prevod, za SVA grafička okruženja.
Instalirao sam na
TRIOS-Translate
Weblate - web-based translation

baznu infrastrukturu za početak posla.
Instalacija je odrađena u debug verziji, u docker-u (izolovani kontejneri), ali može da posluži svojoj nameni u ovoj test fazi.
Meni je na taj način tehnički lakše da sve to držim pod kontrolom, i paralelno na mom računaru u lokalu isprobavam različita podešavanja…koliko se meni čini, weblate (pandan Transifex-u) je fenomenalna platforma za namenu koja nama treba.
Ima mnogo mogućnosti koje treba ispitati, i tek sam zagrebao po površini :slight_smile:
Koliko će trajati test faza, u ovom trenutku ne mogu tačno da procenim…možda 2-3 meseca, možda i više, pre nego se odlučimo za prelazak na “produkcionu” verziju.
Jedno je sigurno…neće biti “šefova”, “menadžera” i ostalog “zvaničnog osoblja”… @Vladimir i ja ćemo biti administratori cele infrastrukture, ali samo to i ništa više od toga.
Sve ostale odluke, od rečnika, pa sve do pojedinačnih nedoumica kako šta treba da se uskladi u prevodu, trebalo bi da budu delo svih nas zajedno, zato što se srpski jezik tiče svih nas, i zato što ne sme biti vlasništvo bilo čije sujete.
Za početak, svako ko želi može da se prijavi ovde, ili meni na PP, da mu otvorim korisnički nalog na sajtu…ovo zbog toga što registracija mailom još uvek nije podešena, nemamo konfigurisan mail server još uvek, niti je on bitan u ovom trenutku.

Što se tiče budućeg testiranja različitih okruženja u realnim uslovima (živi distro) mislim da je TRIOS najzgodniji za to, ali nije uslov… fajlovi sa prevodom mogu da se ubace u bilo koji Debian distro, mada u tom slučaju rezultati mogu biti nepredvidivi. Ovo stoga što postoje različite verzije okruženja, a izvršne fajlove sa prevodom ćemo usklađivati samo prema verzijama koje se nalaze u TRIOS-u.

Za sada, pregledajte kako sve to izgleda na sajtu, i bez registracije je sve dostupno…ako se ulogujete, možete i da sačuvate vašu verziju prevoda.
Ne plašite se ako nešto i pogrešite…ovo je samo početak, nećemo raditi za sada ništa ozbiljno, potrebno je neko vreme da se svi naviknemo na “igraonicu” :slight_smile:
Za nekoliko dana, postaviću ovde kao predlog i osnovu budućeg rečnika… @Filip i ja smo počeli rad na njemu još pre 2 godine, mada nismo stigli dalje od početka :smiley:
TRIOS kao bazni projekat je bio važniji u tom trenutku, i mislim da se tadašnja naša odluka da ne žurimo sa prevodom po svaku cenu, pokazala ispravnom…danas je to zreo i stabilan distro, kojem samo još kvalitetan prevod nedostaje pa da postane ono što i treba da bude, autentičan proizvod ljudi iz Srbije, za sve građane Srbije.

Za kraj, nemam iluzija da će sve ovo što sam zamislio oko objedinjavanja srpskog prevoda na jednom mestu biti lagan posao, niti da će se završiti u kratkom roku i odmah…ako uspemo svi zajedno da to uradimo na primer za godinu, ili možda dve, smatraću da smo brzo završili.
Sa druge strane, ono što je bila smetnja za brže napredovanje TRIOS-a…premalo ljudi koji su dovoljno tehnički upućeni da ga kreiraju i održavaju…ovde uopšte ne postoji kao problem.
U prethodne 2 godine puno vas se ponudilo da pomogne na neki način, ali je nedovoljno tehničko znanje bilo nepremostiva prepreka za to…za rečnik, i prevod izveden iz njega, ne postoje takve prepreke, ako se ne varam.

Dakle, postavljamo osnovu, a sve ostalo zavisi od vas…uživajte :slight_smile:

PS
Sva tehnička pitanja i predloge postavljajte u ovoj temi…rado ću odgovoriti na svako, naravno u granicama mojeg (ne)znanja :slight_smile:

Apsolutno se slažem u vezi prevoda - imao sam priliku da učestvujem u prevodu tor-a i freenet-a i nailazio sam na svakakve nebuloze od prevoda. Dobro poznat problem je taj što je FOSS scena u Srbiji rasparčana i nesložna - da li je to do mentaliteta ljudi na ovim prostorima ili nečeg drugog, nemam pojma. Slažem se i da prevodioc ne bi morao da zna kako da kompajlira neki program da bi pisao prevod za njega jer nisu svi dovoljno tehnički potkovani za tako nešto.

Naš jezik je nažalost jako siromašan i mnoge tehničke izraze smo pokupili iz engleskog dok su recimo Rusi preveli dosta IT izraza na svoj jezik. Ovde su se odomaćili izrazi poput drajvera, brauzera i resivera umesto upravljačkog programa, web pregledača i prijemnika. Mislim da je to i glavni razlog zašto imamo nekonzistentne prevode (uz naravno samovolju raznih “menadžera” i “šefova”).

Браво за иницијативу.
Потпуно се слажем са тврдњом да је речник најбитнија ствар за почетак.
Спреман сам да учествујем и својим незнањем допринесем пројекту, ако ништа могу барем да гласам између понуђених избора :wink:

:slight_smile:
Lepo je videti da se odmah javljaju ljudi koji su spremni da se uključe u projekat prevoda :slight_smile:

Ovo je možda i najbitnija stavka i razlog zašto se radi fork, da bi ljudi iz realnog sveta koji svaki dan rade sa računarima i naravno oni koji slabo stoje sa engleskim jezikom, mogli ravnopravno da glasaju i odlučuju koji naziv je najlogičniji i koji “najbolje leži”.