U čijeg je tatka..

PRVI DEO

Dugogodišnji sam korisnik linuksa i on je jedini operativni sistem na mojim računarima već nekoliko godina. U početku sam bio distrohopper. Ne zato što mi ništa nije odgovaralo i što me je mrzelo da učim već naprotiv, želeo sam da istražujem, da učim i da se u isto vreme dobro zabavim. Prva distribucija koju sam koristio je bio PCLinuxOS. Zatim je došao Mint a nakon toga Slackware, FreeBSD, Debian, Arč… Na Debijanu sam se zadržao najduže, malo kraće na Arču a evo, već duže vreme, koristim Slekver.

Nisam ni početnik ni guru. Prosečan korisnik koji ume da se snađe, instalira i podesi ono što mu treba. Ipak, iako volim da istražujem i isprobavam nisam spreman na bilo kakve kompromise kada se radi o produktivnim računarima. Ne želim alternativu za X program ako mi savršeno radi posao. Preći ću bez problema na distribuciju u kojoj ga ima. Uostalom, zašto bih tražio alternativu? Računar služi meni, ne ja njemu. Pitanje svih pitanja je, da li mi nešto završava posao brzo i efikasno ili ne.

Često slušam priče o filozofiji Linuksa i njegovih zajednica. Od toga se ne živi. Realno. Džabe mi filozofija ako ću dobiti otkaz zbog nezavršenog ili nedovoljno dobro završenog posla, ako nakon nekog apdejta dobijem neupotrebljiv sistem ili ako tokom instalacije ili na bilo koji drugi način izgubim hiljade fotografija svoje porodice, muzičku ili filmsku kolekciju koje sam skupljao godinama. Ne, nemam RAID, ne radim bekape (radi li to uopšte neko u kućnoj varijanti?), želim da imam OS koji će me lepo služiti, koji je pouzdan i stabilan. OS na kojem ću da završavam posao, gledam slike i filmove, slušam muziku, surfujem, gledam pornjavu po netu ili bilo šta drugo što me loži. Dakle, prosečni Pera. Ne guru, haker, admin ili drugi geek koji je pola svog života podredio služenju svom OS-u. Uostalom, OS je samo podloga za aplikacije koje nas čine sitim Ii zadovoljnim, zar ne?

Linuks je sloboda, zato imamo XY (različitih) distribucija i projekata ali smo isto tako svedoci čestom diskontinuitetu kvaliteta distribucija i aplikacija koje dolaze sa njim. Imamo distribucije koje izlaze u alfa fazi iako tvorci tvrde da je to najbolja distribucija ikada napravljena. Imamo distribucije koje u jednoj verziji rade savršeno a već u sledećoj su potpuno neupotrebljive. Imamo distribucije koje su, kao takve, solidne ali se dešava da aplikacija koja je radila odjednom nakon apdejta ne radi. Da se odmah razumemo, to nije greška i neznanje korisnika već diletantizam I amaterizam tvoraca same distribucije. Ima i onih koje su “one man show” i koliko god dobre bile samo je pitanje vremena kada će prestati da se razvijaju. Hint: Crunchbang.

S vremena na vreme slušamo priče kako je previše projekata, kako bi trebali da se udružimo u nekoliko njih da bi bili savršeni, da se previše energije rasipa na “bespotrebne” stvari… Vrlo brzo ću pokušati da dam svoje mišljenje na tu temu.

U tekstu koji sledi ću pokušati da “demistifikujem” neke stvari, tj. distribucije. Bar one koje važe za poznate, koje bar neko koristi. Ima i onih za koje veujem da ih ne koriste ni oni koji su ih napravili. Naravno da na njih neću gubiti vreme. Zašto bih?

Prilikom mini testiranja ću se ponašati kao korisnik koji zna malo više od početnika. Zna da instalira i podesi ali se ne razume u internalije sistema, konfiguracione fajlove i ostale stvari od kojih geek-ovi dobijaju produženje jutarnje erekcije. Još jedna vrlo bitna stvar je da ću pričati o desktop varijanti, ne o serverima.

Zabava može da počne.

Mint Cinnamon, Ubuntu

O ovim distribucijama ne treba trošiti previše reči. Rade kao sat. Instaliraš sistem, aplikacije koje su ti potrebne, vozi I ne razmišljaj. Ako ne računamo sitnice nema nepredviđenih stvari. Čak su ljudi počeli da kukaju kako su nova izdanja dosadna jer ne donose ništa novo. Naravno da ne donose jer rade perfektno. Nema šta da se popravlja I sređuje. Iako se ne slažem sa politikom I nekim odlukama Ubuntu tima, obećao sam da neću pričati o politci i filozofiji.

Debian

Dugo sam ga koristio a i dalje ne znam šta da mislim o njemu. Ljudi vode neki svoj krstaški rat a sa druge strane postoje non-free repoi koji se vrlo lako mogu ubaciti. Priča o slobodi i “svačijoj” distribuciji se pretvara u haos koji kulminira ubacivanjem systemd init sistema koji je podigao mnogo prašine u poslednje vreme. Da ne idem dalje u politiku, sistem radi dobro uz malo truda. Pouzdan je i stabilan. Ono što je svakako prednost je da za Debijan postoji sve živo od aplikacija. Ako ih nema za Debijan, vrlo verovatno je da ih nema za linuks generalno.

Stable grana je za većinu ljudi previše matora, testing ume da bude nezgodan jer s vremena na vreme apdejt može da pokvari neke stvari a do zakrpe može da prođe dosta vremena. Sid je posebna priča ali on nije ni namenjen početnicima. Možda bi pravi izbor za mene bio Stable+backports ali to je već pitanje ukusa.

OpenSUSE

Nekoliko puta sam pokušao da se zavolim sa ovim sistemom ali se nije dalo. Nije mi jasno da kompanija kao što je Novel ne može da napravi distribuciju za živog čoveka. Od verzije 9.x do pre godinu dana OpenSUSE nije ličio ni na šta. Troma i nezgrapna distribucija, prilično nestabilna, koja je trošila tonu resursa. Jedna verzija nije loša, sledeća katastrofalna i tako u krug. Poslednje dve tri verzije nisu loše (bar po komentarima) pa sam se odlučio da je isprobam još jednom.

Perfekan instaler, možda najbolji u linuks svetu. Razne olakšice u vidu Yast-a i One Click Install-a su mi izmamile blagi osmeh na lice ali sreća nije dugo trajala. Vidim da netu da je poželjno deinstalirati Apper (pejdžer I aplikacija za apdejt sistema) jer je u koliziji sa zypper-om I Yast-om. Stvarno? Pa što ga stavljate, u materinu, ako pravi problem?! Generalno, zašto mora da postoji tri ili četiri načina za instalaciju i apdejt? Yast, zypper, Apper i One Click Install. Zar jedan ali vredan nije dovoljan?

Hajd` sad, toliko sam se mlatio, skinem Apper i odlučim se da koristim zypper u konzoli. Zaista nije teško zapamtiti tih par komandi. Ubacim potrebne repoe (pacman, grafika…) i krenem da uklanjam tonu fekalija od aplikacija koje dolaze predinstalirane uz distribuciju. Šta ću, perfekcionista sam po prirodi. Ne želim da imam ništa što mi ne treba. Uradim to lepo, podesim sve do najsitnijih creva, od aplikacija do pozadine i ikona… Sav srećan završim dan jer sam se konačno združio sam gujom.

Sutradan poželim da probam i Yast-ov alat za apdejt i instalaciju paketa. Traži šifru, ja unesem, sve po potokolu, uradim refresh ali nisam obratio pažnju na to šta se apdejtuje i instalira. To je, jelte sistem za ljude, stabilan i pouzdan. Bar tako kažu na sajtu a ja verujem ljudima. Apdejtujem sistem i imam šta da vidim. On mi je vratio sve do jedne pomenute fekalije koje sam juče počistio a čak je dodao i neke nove. Pa zašto, ljubi te brat?! I Blogilo i Akregator i Janka i Marka i one glupave KDE igre (svih 8653). Sto majki… Malo je… Hiljadu majki… Opet, tvrdoglava budala, skinem sve to i čvrsto rešim da koristim samo zypper. Valjda neće. Jbg, tražio po netu ali ne kažu ništa. Nakon dva dana opet apdejtujem sistem i cvrc… Nema… Ništa… Prođe inicijalni boot i kada treba da dođe do login screen-a, pojavi se zeleni ekran i to je to. Nema dalje. Na trenutak sam zaboravio da sam početnik koji ne zna mnogo toga te sam izašao u konzolu pritiskom na ctrl+alt+f1 da vidim šta se dešava. Ulogovao se i pokušao sa komandom startx kada mi je izbacio neke silne greške sa xorg-om i ko zna čim. Užas…

Ne znam šta bih još rekao. Čitam po netu da ima ljudi koji su zadovoljni gušterom. Možda sam ja glupav, needukovan, ružan… Možda moj hardver nije po ukusu (iako se radi o laptopu sa sasvim prosečnim i uobičajenim hardverom)… Ne znam šta je u pitanju ali već polako počinje da me hvata kompleks da nikada neću moći da uđem u odabrano društvo OpenSUSE korisnika. Sa suzom u oku se hvatam za Parted Magic…

Fedora

Ima li neko normalan ko koristi ovu distribuciju na produktivnom računaru? U zbilji? Bilo ko sa istom ili većom količinom mozga od čovečije ribice ne bi dozvolio rizik da izgubi divnu uspomenu u vidu slika letovanja sa tetkom 83-će u Mimicama. Fedora je test poligon Red Hat-a. Tačka. Takoreći večita beta. Sistem za testere, developere i one koje interesuje da čačkaju. Iskusni korisnici ove distribucije znaju da ne treba odmah prelaziti na novo izdanje već da treba sačekati mesec do dva da se ispoliraju greške. Pa čekaj, Fedora izlazi na svakih šest meseci? To znači da ću na dobrom sistemu raditi samo četiri meseca a onda izlazi novi?! Prekratko za bilo kakav ozbiljan rad. Istina, mogu da preskočim jedno izdanje ali to onda nije to. Kada svemu tome dodamo da kvalitet same distribucije ozbiljno oscilira od izdanja do izdanja dobijamo distribuciju za sprdnju I zaiebanciju. Rotkve strugane. Parted Magic…

Mageia

Možete vi da pričate šta hoćete i da se rugate kako vam nije jasno otkud Mageia na visokoj poziciji na DW listi ali Mageia je sjajna distribucija. Sve radi pod konac i slobodno mogu da kažem da je rame uz rame sa Ubuntuom i Mintom. Jedine dve sitne zamerke su dužina instalacije (mislim da je bilo preko pola sata) i uključivanje repoa. Za repoe je potrebno ući u podešavanja, pa okolo, naokolo… Nije baš user friendly. Ne znam kome je palo na pamet da to toliko sakrije. Pa to treba da bude negde na dohvat ruke. Čim upališ paket menadžer prvi put, da te pita sam koje repoe želiš da omogućiš… Sve ostalo je za svaku preporuku. Onda je definitivno, uz PCLinuxOS, sve ono što je nesrećna Mandriva trebalo da bude.

CentOS

Ne znam da li je pravično da u ovaj opis stavljam CentOS. Čitao sam na nekoliko mesta kako ga hvale i kako od njega može da se napravi sjajan desktop sistem. Hajde da probam.

Njegovi repoi su prilično siromašni pa je potrebno ubaciti neke third party repoe da bi čovek imao sve ono što mu treba. Ubacujem Nux-ov repo (Red Hat developer I tvorac Stella distribucije) I EPEL. Instalacija je polu debilna, Fedorina anaconda koja će zbuniti i najiskusnijeg korisnika. Apdejtujem sistem, instaliram sve što je potrebno, podešavam, restartujem… Bam… Crn ekran. Koji god kernel da se odabere u grub meniju rezultat je isti. Potpuno neupotrebljivo.

Mala ograda na stranu CentOS-a jer je on prevashodno serverska distribucija… Siguran sam da bi sa svojim repoima on radio savršeno stabilno. Ipak, to je premalo aplikacija za moderan desktop sistem. Potrebno je ubaciti third party repoe što zahteva malo gimnastike ali to će neko sa prosečnim znanjem teško moći sam da uradi. Verovatno je dobar za servere I nekog iskusnog korisnika ali za budženje na desktopu za nekog novajliju sigurno ne.

PCLinuxOS

Dobra distribucija, zaista. Jako su retki problemi u radu, sistem je živahan i stabilan. Meni lično smeta previše aplikacija koje dolaze predinstalirane uz distribuciju ali to je stvar ukusa. Rolling release model, jednom instaliraš I ne brineš više.

Ono što bi moglo da zasmeta nekom novajliji je ako mu je potrebna neka aplikacija koje nema u zvaničnim repoima. Onda je prinuđen sam da bilda…

Puppy

Neko će mi verovatno zameriti što ću ovo reći, ali ja Puppy linuks nikada nisam doživljavao kao ozbiljnu distribuciju. Razloga je previše. Puppy mi je odlična distribucija za poneti na nekom USB-u ili kao neki live sistem ali ne i za svakodnevno korišćenje na HDD-u. Ko ga je bar jednom koristio zna o čemu pričam.

Sabayon

Spolja gladac a unutra jadac, što bi babe rekle. Bićete oduševljeni njegovim izgledom ali ćete se užasavati svega ostalog. Spor, trom, bloat sistem koji će raditi do prvog većeg apdejta. Nakon njega vrlo verovatno ćete dobiti unakažen sistem koji ćete moći da sredite ako se malo razumete u Gentoo. Kako retko ko ima vremena i količinu mazohizma u sebi da uči Gentoo, zaboravite ovo i koristite nešto drugo. Radilo bi to ok ako se instalira i ne dira, tj. ne apdejtuje nikada više ali koja je onda poenta?

Chakra

Nastala je kada se Arčov KDEMod tim odvojio i napravio svoju distribuciju. Nekada je bila bazirana na Arču a danas je nezavisna. Poznata je još i po tome što jeKDE orijentisana distribucija. U zvaničnim repoima nećete naći ni jednu gtk aplikaciju. Kada je ekipa videla da je previše elitistička, popustila je u vidu CCR repoa koji je pandan Arčovom AUR-u, u kojem možete naći sve što vam treba. Pre par godina sam eksperimentisao sa Chakrom I nije loše radila. Sada, nažalost, nisam uspeo ni da je instaliram. Iz tri pokušaja. Instalacija se “zabadala” na različitim mestima i narano da nisam imao živaca da se maltretiram da vidim šta to nije u redu. Da je Čakra Bog-zna-kakvo tehnološko čudo pa da se čovek i potrudi, ovako ne postoji ni jedan razlog za tim. Ima toliko boljih out-of-the-box rešenja da je mlaćenje s Čakrom i gubljenje vremena jedno te isto.

Xubuntu, Lubuntu, LXLE, Zorin, Bodhi, Kali, Linux Lite, Makulu, Robo Linux, Q4OS, Netrunner, Black Lab, Kubuntu, Sparky, antix, Ubuntu MATE, Ubuntu GNOME, Handy Linux, Ultimate edition, Peppermint OS, wattOS, Voyager, Backbox, Elive, Ubuntu Studio, SolydXK, ExTix, ZevenOS, PinguyOS, Semplice, SymphonyOS, Emmabuntus, Siduction, Neptune, Parsix, Trisquel, Tanglu

Verovali ili ne, ovo su sve forkovi Debijana odnosno Ubuntua koji je takođe fork Debijana. Zašto ovo sve postoji? Ne, stvarno, zašto? Po čemu se razlikuju jedan od drugog? Osim po okruženju, pozadini i ikonama baš ni po čemu. Jedan je Ubuntu sa XFCE, drugi Ubuntu sa LXDE, treći Ubuntu sa KDE, treći (potpuno ludilo) Ubuntu sa XFCE i AWN-om (još, jednom potpuno ludilo, ništa debilnije skoro nisam pročitao)… Verovatno će se neko setiti pa će uskoro izaći Ubuntu sa Banšijem što će takođe biti dovoljno da se nazove zasebnom distribucijom…

Sa druge strane, jedan je Debian stable, drugi testing, treći sid, pa onda miksevi sa okruženjima… KDE, LXDE, XFCE, Kurta i Murta… Obrni, okreni, jedno te isto samo ofarbano drugim bojama. Da se razumemo, nisam probao sve ove distribucije (ko je toliko lud) ali ubeđen sam da većina ovih distribucija dobro radi jer imaju odličnu bazu (Debijan I Ubuntu) pa teoretski tu i nema šta da pođe po zlu jer su oni praktično kastomizovali izgled po svom ukusu i predstavili kao zasebnu distribuciju. Potpuno bespotrebno.

SliTaz, Tiny Core

Jel koristi neko ovo? Bilo ko? Čak I oni koji su ih napravili?

Salix

Ovo je distribucija koja je bazirana na Sleku. Za promenu nešto normalno i nešto što radi na prvu. Veoma stabilan, jako mala potrošnja resursa, potpuno kompatibilan sa Slekom. Praktično, Slek za lenčuge i početnike. Ima GUI alat za manipulaciju paketima što mnogo olakšava posao. Svaka preporuka. Tačnije, ova distribucija ide na ženin netbook odmah.

1 Like

DRUGI DEO

U principu, ovo je cela Distrowatch lista distribucija. Distribucije kao što su Slackware, Gentoo i Arch nisam uzimao u obzir u ovom testu jer su one ipak malo specifične i nisu za početnika koji želi sve i odmah. Kod njih je potrebno baš malo pogledati dokumentaciju, čitati, učiti… Nakon toga, potpisujem da će raditi bolje i pouzdanije od 99% distribucija sa liste.

Takođe, ima tu još nekih specijalističkih distribucija kao što je recimo Tails koje nisam uzimao u obzir. One su u 99,9% slučajeva bazirane na nekoj “većoj” distribuciji ali u njihovom slučaju to nije ni važno. One su napravljene za neki specifičan posao i taj posao rade odlično.

Treće, ima nekih nezavisnih distribucija koje nisam pomenuo. Slične su recimo SliTaz-u i Tiny Core linuksu ali sam ove dve odabrao jer su ipak malo duže prisutne i poznatije iako sam ubeđen da ni jednu od njih ne koristi skoro niko, pa čak ni oni što su ih napravili.

Šta je poenta ovog kilometarskog posta ili testa, kako god želite da ga nazovete? Nije poenta u tome da ispadne da je 90% distribucija neupotrebljivo đubre i da nisu za živog čoveka koji nije admin, kako se često na matičnim sajtovima navodi, iako je to verovatno tačno. To su sve mali, uglavnom one man show projekti, nastali iz želje za učenjem, dosade ili zabave nekoga koji je prepakovao omiljenu distribuciju i podelio je sa ostatkom sveta. Ti ljudi verovatno nisu ni ciljali milionsku popularnost već su se samo dobro zabavljali. Da li će ta “distribucija” živeti mesec, dva, tri, godinu ili pet potpuno je nebitno. Bitno i sigurno je samo to da tako nešto nema budućnost jer će se ugasiti prvom prilikom kada vlasnika prođe volja, kada mu ne bude više zanimljivo, kada se oženi, dobije dete ili prvi put nešto povali u životu. Koliko je bilo takvih slučajeva? Koliko god želite, mnogo više nego što ih je na ovoj listi.

Poenta ovog teksta je, dakle, činjenica da je ovoliki broj “distribucija” čisto gubljenje vremena i resursa. Otići ću dalje u razmišljanju pa ću reći da je uvreda za distribucije kao što su Debijan, Slackware, Arch, Ubuntu, PCLinuxOS ili Mageia kada se porede sa nekim drugim sa ove liste jer je ove druge pogrešno uopšte i nazivati distribucijama. To nisu distribucije već najobičniji spinovi, remiksi ili kako god želite da ih nazovete ali distribucije svakako nisu. Mnogo je više truda potrebno održavati jedan Debijan, Slek ili PCLinuxOS nego samo ubaciti Ubuntu ili Debijan repoe i našminkati. Dobro, oni što dodaju Avant Window Navigator su već u malo većem poslu. Haha, debilizam je definitivno dobio novu dimenziju. Čak bi se i Linuks Mint mogao naći u drugoj grupi jer je kastomizovani Ubuntu ali su se u prvoj grupi našli jer imaju svoje okruženje koje je i te kako dobro i cenjeno.

Druga, možda i glavna poenta, ovog teksta je da je linuks platforma koja je previše fragmentirana. Sa svega 1-2% korisnika (desktopa) u celom svetu, zamislite koliko procenata (ili promila) koristi pojedinačnu distribuciju? Recimo Emabuntus?

Sa druge strane, svedoci smo da mnogi dobri i popularni projekti propadaju zbog nedostatka developera i novca. Svi koristimo (ili velika većina) LibreOffice, GNOME, KDE, XFCE, VLC… Isto smo tako svedoci da neke velike distribucije, poput Sleka recimo, grcaju i jedva sastavljaju kraj sa krajem… Pa zar nije bolje da se svi usredsredimo na te velike projekte, bili oni distribucije, aplikacije ili okruženja pa da kažemo, da, imamo pet distribucija, pet okruženja i tonu aplikacija a da sve to radi perfektno? Ja mislim da je bolje. Ne uči se i zabavlja samo kada radiš na nekom svom projektu već i kada učestvuješ u radu na drugim projektima. Da li je to neki ljudski poriv da svako želi da bude šerif u svom kokošinjcu ili nešto drugo ne znam ali mi ne deluje da ide u dobrom pravcu. Toliko smo fragmentirani i mizerni da nas, bre, ni virusi neće. Neće da se bakću sa 0,0X % ljudi. U ovom obliku se i ne može ništa ozbiljnije očekivati jer niko neće da troši resurse da piše drajvere i pravi igre recimo za XYZ različitih distribucija I paket menadžera.

Ovo bi trebao da bude pogled čoveka, prosečnog korisnika, koji želi da linuks bude planetarno popularna platforma koja ni malo ne zaostaje za vodećim Winodws i OSX platformama. To je jedini način. Sve ostalo je sečenje ušiju da bi se zakrpila guzica. Svačije i ničije.

Ja sam sebičan čovek. Iako sam relativno nov u linuks svetu, pripadam old school školi koja bi najviše volela da je linuks najgeek sistem koji ne može i ne ume svako da instalira kako bi ostao virus free, stabilan, pouzdan i praktičan, kao što je Slek recimo a da nisam ni malo pristrasan kada ovo govorim. Ako na Sleku nešto ne radi kako treba, budi siguran da TI nisi nešto uradio kako treba. Kada se ode u potpuno komercijalizaciju obavezno dođe do šlihtanja korisnicima, pa se ispunjavaju svakakvi zahtevi i muzičke želje. Tada dolazi do overload-ovanja sistema i gluposti… Mora da se zna šta je čije. Sve ono što je nečije “vlasništvo” radi kako treba. Linusov kernel, Patrikov Slek, Novelov SLED, Red Hat…

Sve ono što je zajedničko je osuđeno na propast, pre ili kasnije, jer zajednica je stoka. Marva koja voli sve džabe a ništa ne daje za uzvrat (čast retkim izuzecima). Kakvo bre prevođenje i reklamiranje, advokatisanje?! Daj, bre, pare. Odreci se marvo jedne kafe mesečno i uplati na račun omiljene distribucije ili projekta tih par evra. To, realno, ni za najsiromašnije od nas nije nikakav trošak. I treba svako od razvijatelja, ljudi koji se muče, da kaže: Ako vi gospodo mislite da mi po ceo dan radimo i odričemo se mnogih stvari da bi vi mogli da koristite besplatan super cool sistem i još da prigovarate za sve i svašta a da ne dajete ništa, onda gospodo sa žaljenjem moramo da vas obavestimo da češete guzicu o pogrešnu tarabu. Bez pardona, kratko i jasno. Kada bi svako od nas tako radio, ne bi bilo problema sa novcem, hostingom, računarima… Razvijatelji ne bi morali da rade još pet poslova sa strane da bi mogli da prežive već bi u potpunosti mogli da se posvete linuksu i svi bi bilo zadovoljni.

Na samom kraju, molim vas da ne shvatite ovaj tekst kao flejm, poziv za prepirku i rat ili u čijeg je tatka veća patka. Ovo je moje lično mišljenje. Možda je 100% ispravno ili isto toliko neispravno, sve jedno. My 2 cents.

Živeli.

1 Like

Take no prisoners Rapha :).

Here we go! :smiley:

Prvo, hura za Quote system! :slight_smile:

Ako mene pitas to je wintendo filozofija. Nema alternativa, M$ zna svacije potrebe i nema potrebe da iko ista mjenja, unaprijeduje. Vjerovatno je i majminima bilo super na grani. Sto sadose jbt. Sad sam mogo jest banane i uzivat.

Nisam siguran da postoji “Linux filozofia”. Linux je licenciran kao GPL. I nisam siguran da sad pricamo o istoj stvari. Ali ako se hiljade programa objavi kao GPL i ti kazes da je GPL sranje onda mislim da si pogrijesio forum. Parazitsko razmisnje: “Daj ti meni dzaba OS + aplikacije, a jebe mi se za GPL”.
Ispravi me ako sam pogresno svatio.
Ako ti neka aplikacije ne radi to ne znaci da je OS neupotrebljiv. Tako da ne krivi OS nego aplikaciju. Osim ako isti tim radi aplikaciju i OS :smiley:
Podatke ne mozes “izgubit” sve dok ne dozvolis neku akciju ili ne crkne disk. Tako da se opet vracamo na temu sta to prosjecan korisnik treba da zna.

Suprotno “slobodnim” distibucijama su korporativni OSovi. Pa zasto izmisljati toplu vodu. Ko hoce suprotno neka kupi OS X ili wintendo. I to je ok, ako neko hoce. A sad potenciranje da se sve drugo promjeni a ne tvoj izbor OSa je tvrdoglavo.

Apsolutno se slazem. S tim da Manjaro i Antergos mogu gore na listu(kao i Salix btw. :p).

Jeste, trebalo bi vise podrzavat vece projekte ali sve dok nemaju neke vece sponzore sve je to slabo. Veci sponsori su ono sigurica.
A svoje projekte treba imati. Ako nista nauciti ces kako ne treba. I nije bas jednostavno prikljucit se velikom projektu. I ako je projekat veci treba vremena da pohvatas neke interne stvari da bi se mogo prikljucit.
Kada jednog dana GNU/Linux diste budu dominantne, onda ce nas virusi derati? To znaci da nam je wintendo vodilja?

bilov wintendo, gatesov os x…

Mozda da ubacis i neke “prave” Unix OSeve?

Uh, krenulo je žestoko. :smiley:
Moram da odvezem kola na servis, ill be back soon, pa će se ćeramo. :smiley:

giphy.gif

U čemu je koncepcijska razlika između Salixa i Semplice na primer?
Salix jaše Slek ništa manje nego što Semplice jaše Debian, ali ti si prvi kategorisao kao dobar distro, dok si Semplice, zajedno sa ostalim spinovima “bacio u đubre”…ergo, prilično subjektivan stav, kao uostalom i ogromna većina stavova u linux/foss svetu.
Kao što sve manje vozača zaslužuje taj naziv, zato što su debilizovani napretkom auto-industrije, tako i korisnici, u proseku, sve manje zaslužuju svoj epitet.
Mislim da je ispravnije reću da su to potrošači uređaja i/ili operativnih sistema…što im više ugađaš sve su razmaženiji, zahtevniji itd.
Napredak IT industrije, i hardvera i softvera u celini, je debilizovao tu potrošačku masu do stepena da im je teško da pročitaju šta donosi apdejt, teško im je da otvore terminal i otkucaju najjednostavnije komande…jednom rečju, mrzi ih da žive. kamoli da urade nešto za svoje slike/podatke/šta već.
Očekivati da OS misli umesto njih na te podatke je debilno i praktično nemoguće…ne postoji OS koji to može da uradi umesto korisnika, zvao se taj os wintendo, linux, unix, osx ili nekako drugačije.
Pardon, postoji…zove se NSA, FBI, CIA… :smiley:

  1. Kako ti bre nije jasno za OpenSuse a jasno ti je za Fedoru i Crvene? Ovde je ista priča samo je oSuse test poligon za Entreprise verziju. Inače ako si imao prilike da koristi njihovu premium verziju ima da se usereš od sreće, sistem ko bombona, mislim da imaš negde trial 90 dana ili tako nešto da probaš, ali nakon toga jebiga u banku da digneš kredit da bi plaćao mesečno održavanje sistema.

  2. Suse nije ni za … kupus… još od verzije 8.9 kada su se usrali totalno i u to vreme pre 10 godina krenuli da šalju updaete na dnevnom nivou u stabilnoj grani od 500-1000mb što je zahtevalo 3 puna dana skidanja apdejta… Suse je i dalje sranje od tada, bar za mene.

Nije to wintendo filozofija. To je tržište. Čovek ide tamo gde mu najviše odgovara i šta mu radi posao. Ipak, nisi me lepo razumeo u ovom delu, mislio sam na nešto sasvim drugo.
Ako sam navikao da radim u programu X i odlično mi završava posao, zašto bih koristio distribuciju u kojoj ga nema već mi se nudi neka alternativa koja mi se baš i ne dopada? Preći ću na onu distribuciju gde ga ima.

Opet ne pričamo o istoj stvari ali nema veze. Prosto, mene interesuje da li nešto može da mi završi posao ili ne može. Tu nema kompromisa.

Pa nego šta je nego neupotrebljiv? OS je samo podloga za aplikacije koje mi pomažu u poslu i životu. Šta će mi OS koji nema dovoljno dobre ili nikakve aplikacije?
Podatke i te kako možeš da izgubiš. Pokušaj sa anaconda instalerom ili recimo antiX-ov instaler. :smiley: Na prvu loptu nema ko se ne bi zbunio. Kada bi se napravio pismen i logičan instaler ne bi bilo problema. Najmanja greška i ćao-zdravo. Naravno, svi će reći da napraviš bekap i slično ali realna glupost je na njihovoj strani. Ima milion sličnih primera.

Zato što ovde pričamo o Linuksu. :slight_smile: Prednosti i mane sve tri platforme mogu da ti nabrajam do prekosutra. :slight_smile:

Jbg, slažem se. Bez Manjara ovaj tekst nije potpun ali to je jedina distribucija u prvih deset koju nikada nisam probao. Bilo bi bez veze da pričam o nečemu što nikada nisam probao. Ispravićemo. :wink:

Uh, mislim da pogrešno kontaš stvari. Veći sponzori jesu sigurica ali ako to ne ide, kao što ne ide, treba se okrenuti drugim vidovima finansiranja. Pomenuh zajednicu. Ja bih najopuštenije uveo da ni jedna distribucija ne može da se apdejtuje kasnije pre nego što se uplati određena svota novca. Radi ti sa njom šta god želiš. Deli, otvaraj, popravljaj, prepravljaj ali moraš da platiš nečiji trud i rad. Jel to pošteno? Jeste. :slight_smile: Ne postoji besplatan ručak. Na kraju uvek neko mora da ga plati.
Za onoga ko zna nije se teško priključiti ni jednom projektu. Programer je programer. Zašto bi bilo teško za developera u CentOS-u da postane developer u Kanonikalu?
Windows nije vodilja, ne daj Bože, ali kada bi linuks postao dominantan kao Windows i te kako bi bio interesantan raznim interesnim grupama. :slight_smile:
Poslednje dve rečenice nisam razumeo, tj. ne znam šta si njima hteo da kažeš. Sve jedno, pokušaću, možda pogodim. Windows je ozbiljan OS. OSX isto tako. I jedan i drugi završavaju ozbiljan posao. Dobro podešen Windows traje godinama bez problema. OSX je toliko intuitivan i lagan da je doveden do debilnosti. Tako da… Da, sve što je vlasničko radi dobro. Imaš gomilu primera, što u IT industriju, što u drugim sferama života. Za prave unix OS-eve… Šta znam, nabrojao sam Slek recimo koji je trenutno najbliži izvornom UNIX-u od svih distribucija. Mada mislim da nisi mislio na to… :slight_smile:

@Dragan

Ni jednog trenutka nisam rekao da je Semplice đubre, kao ni za bilo koji iz redova Debijan/Ubuntu derivata/spinova/forkova. Naprotiv, rekao sam da verujem da svi rade odličan posao ali sam se pitao čemu toliki broj forkova jedne te iste distribucije koji se razlikuju samo po pozadini i ikonicama. Repoi - isti, baza - ista.
Hajde, da postoji dva ili tri forka ni po` jada. Ovih je ko zna koliko. Slek ima svega nekoliko forkova (Salix, Zenwalk, Absolute, Porteus i SMS) od kojih je jedan vredan pomena - Salix. Ostali su toliko mali i mizerni projekti da ne znam ni kako i da li uopšte još uvek funkcionišu.
Za korisnike se slažem. Previše je šlihtanja i ljubljenja u usta. :smiley:

@Vladimir

Slažem se. :slight_smile: Jbg, taj OpenSUSE me je uvek po malo privlačio. Simpatičan mi je onaj gušter. :slight_smile:
Imao sam u firmi jedno vreme SLED. Vrhunski, nema šta.

Slek ima malo forkova ne zato što je bolji od Debiana (mada jeste u neku ruku…) nego zato što ima zanemarljivo malo korisnika u odnosu na Debian…prosto ko šamar :smiley:
Suštinski nema nikakve razlike između Salix i Semplice koje sam naveo kao primer…isto što važi kao opis sa Semplice et al, trebalo bi da važi i za Salix…po čemu je fork Sleka bolji u odnosu na fork Debiana?
Princip (bi trebalo da) je princip…ili podržavaš forkove, ili ih ne podržavaš uopšte…ono što je po tebi previše forkova, nekome je sasvim dovoljno…ergo, argument (sa negativnom konotacijom) prevelikog broja forkova kod Debiana nije validan u raspravi, čak naprotiv…iz kvantiteta se u najvećem broju slučajeva rađa i kvalitet.

Zaboravih…šta je sa Vector linuxom? pravi fork Sleka…

Semplice mi je omiljeni openbox distro :smiley: . Msm da ga samo jedan decko odrzava,iz Italije je.

Taj stav mi se cini kao OSS way. Bas kao sto sam rekao, da li software treba da bude slobodan iz tehnickih razloga a eticke razloge i slobodu ko j**e.

Hoces rec ako mi npr. LibreOffice radi na OSu X onda je X super, a ako LibreOffice zasteka na OSu Y onda je Y sranje?

Da bi u installeru unistio neke podatke moras izabrat pogresnu particiju. I onda se opet vracamo na pitanje sta prosjecan korisnik treba da zna, drugi put(jos jednom i prodato :D).

@placeni_slobodan_software
Placeni slobodan software nije nista manje slobodan od besplatnog.

Slazem se :up:

btw. da li na Slack u GNU/Linux svijetu trebamo gledati kao na GNU/Linux u poredenju s wintendom/os xom?

A gde je trios? :slight_smile:
LMDE 2 “Betsy” - mnogo utegnutije desktop okruženje od Debiana sa Cinnamon-om (za one koji vole ovu kombinaciju), a opet, više je debian nego mint/ubuntu.

Daj bre pare !!!
OVO je sustina svega, a ko koju distribuciju koristi, koja je bolja, koja je prava, koji je lazni, koji je brzi ili lepsi to je potpuno nebitno tom nekom prosecnom korisniku ako njemu takav kakav je odgovara za njegove licne potrebe (muzika,facebook, film i po koji pornic) neka ga koristi u zdravlju i veselju. Ovde uvek moze dobiti pomoc ili savet. Nego hajde vise da se izjasnimo da li hocemo da novcano pomognemo ili necemo.Jbg ovu temu svi korisnici i clanovi ovog foruma zaobilaze u sirokom luku i beze od nje kao djavo od krsta. Znam da je kriza ali zar je stvarno tesko odvojiti svaki mesec ajd sad da lupim eto neka bude 300 dinara (sto je danas paklica malo bolje marke duvana) puta koliko nas ima korisnika ili clanova na ovom forumu skupila bi se solidna suma i time bi pripomogli odrzavanju ovog foruma, TRIOS-a ili cega vec. Neka nas je samo 50-ak to je svaki mesec 15.000 dinara sto je na godisnjem nivou 180.000 dinara.Da budemo iskreni nije ovo neka suma ali bolje ista nego nista. Eto (verovatno najstariji po godinama a najmladji kao clan foruma ) pozivam sve korisnike i clanove ovog foruma bez obzira koju distribuciju koriste da se izjasne da li su za ili protiv ovog predloga. Ako budemo ZA neka admini otvore ziro racun i objave ga ovde na forumu da mozemo da krenemo sa uplatama.
Iskreno se nadam da ce vecina biti ZA.
PS - nadam se da zbog ovog predloga necu biti lincovan od strane korisnika ovog foruma.

TRIOS instaler smo preuzeli upravo iz Semplice…izbacili neke module, malo ga prilagodili i to je to…zato sam i reagovao baš na pomen Semplice linuxa.
Pravi/održava ga vrlo talentovani mladi programer italijan Eugenio Paolantonio:
http://me.medesimo.eu/
Semplice linux konkretno ima neka vrlo originalna rešenja zahvaljujući njemu, i veoma je daleko od “samo je promenjen desktop i ikonice…” metodologije koji je @rapha pomenuo.
Što se kvaliteta tog distroa tiče, po meni on nije ništa slabiji od Minta na primer, čak naprotiv, iako je ovaj poslednji daleko izvikaniji…zasluga dobrog marketinga i uloženih novaca, i ništa više :wink:

Teško se to može tako nazvati…pre bi se reklo da je Pat, sa nekolicinom najbližih prijatelja, nadarena lenština koju boli uvo da li će neko da koristi Slek ili neće :wink:
Iz tog i takvog pristupa vidi se sva moć novca koji se ulaže u linux/foss svetu…funkcionalno gledano, Slek završava isti posao kao i najnoviji Mint, sa mrdalicama i zezalicama.
Nažalost, ispiranje mozga kako su te mrdalice/ikonice presudne za “kvalitet” distroa je uzelo takvog maha da praktično danas nigde i ne možeš pročitati pošten pregled zaista novih mogućnosti koje će neki distro pružiti.
DW lista prednjači u tome…za dovoljno novca, i treš poput Minta može da postane “najbolji distro na planeti” iako je to jako, jako daleko od istine.

Mi nismo na Distrowatch listi :rofl:

Ima nas i matorijih…doduše ne mnogo, ako su tvoje godine u tvom profilu tačne…za nekoliko meseci napuniću 56 :slight_smile:
Što se tiče tvog predloga…neće biti nikakvog linča, to je sasvim sigurno, samo mislim da neće biti ni mnogo efekta.
Tebi hvala na predlogu…prvo neka se ostali izjašnjavaju ako žele, pa ću i ja izneti ponešto na tu temu :slight_smile:

…a ni @rapha ga još nije pošteno testirao… :rofl: