Ubuntu filozofija

[center][size=20pt]uUbuntu filozofija[/b][/u][/size][/center]

size=16ptUbuntu?!?[/b][/size]

Mnogi koriste reč Ubuntu a nisu upućeni šta taj termin označava u širem smislu reči.
Dodao bih da je Ubuntu koncept (filozofija) zapravo primenjen na gotovoo svim Linux distribucijama i projektima rađenim u Open Source-u.
Moj dobar drug i ekspert za hardver, Mac OS i još mnogo toga, sa MyCity foruma je posjasnio značenje reči Ubuntu i Ubuntu filozofije.
b:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::[/b]

Reč je o humanosti, milosrđu, etici, reč je o osnovnom smislu reči “ljudsko” biće, reč je o onome što bi smo svi trebali biti, reč je o Ubuntuu.

[center]size=18ptŠta je Ubuntu?[/b][/size][/center]

Ubuntu je socio-religijsko-filozofski pravac koji vuće korene iz subsaharske Afrike. Najčešće je vezan za Bantu crnce i kulturu. Sama rec Ubuntu potiče iz Bantu jezika (mnozina). Zulu narod ima običaj da kaže “Umuntu Ngumuntu Ngabantu”, što znači “da čovek može da postane čovek, samo kroz druge ljude”, što je u stvari i esencija Ubuntu filozofije.

Ubuntu filozofija kaže da je tvoj bol i moj bol, da je tvoje bogatstvo i moje bogatstvo, tvoja sreća je i moja sreća. Osnova je odgovornost i saosećanje, ka drugim ljudima oko nas. Ubuntu je zajedništvo, kolektivnost, osećaj pripadnosti nećemu većem i širem od nas samih. Harmonija ljudskosti i saosećajnosti u cilju izgradnje zajednice, zajednice ljudi, ravnopravnih ljudi po svim osnovama. Naš prijatelj koji pomaže svom prijatelju u nevolji je tada i sam u problemu, mi ćemo mu pomoći da ga prebrodi, a indirektno pomažemo i njegovom prijatelju, tako i mi sami preuzimamo na sebe deo tog bola i patnje, svesno ili ne, nebitno je. Jednostavno čovek ne može da bude ljudsko biće, ako je sam i izolovan. Da bi postao ljudsko biće čovek mora da oseti druga ljudska bića oko sebe, da oseti saosećanje, milosrđe, ljubav, da primi pomoć. Da nauči i shvati važnost davanja i pomoći, jer ako ne daješ deo sebe i ne pomažeš onima kojima je pomoć potrebna, onda nisi ljudsko biće, ne nosiš Ubuntu, odnosno Ubuntu nije deo tebe.

Svi ljudi su neraskidivo vezani sa ljudima iz svoje blizine. Svi mi imamo prijatelje koji opet imaju svoje prijatelje. Svakodnevno mi pomažemo našim bližnjim i primamo pomoć od prijatelja, naši prijatelji pomažu nama, a primaju pomoć od svojih prijatelja. Tako se stvara jedna velika neraskidiva mreza koju cine jedinke, ljudi. Kroz mrezu se prenose znanja, vestine, ljubav, saosećajnost. Prenoseći znanje na jedinke iz svoje okoline, mi to znanje dalje predajemo kroz njih na njihovu okolinu u kojoj smo mi samo deo, isto tako primamo ono što nam stiže iz najbliže okoline, a to je nešto što je krenulo ko zna odakle. Jasno je da zajednica kao takva nema granica ni krajeva. Pošto su svi ljudi povezani međusobno, onda su i svi ljudi prijatelji međusobno, što direktno što indirektno.

Oni koji imaju Ubuntu u sebi neće čekati da im neko zatrazi pomoć ili da podeli nešto sa njima. Oni će to uraditi sami. Nelson Mandela je svojevremeno rekao:

  • Ako dođeš u selo, ne treba da tražiš hranu, ljudi će ti je sami dati.

Smisao je da celokupna zajednica ima napredak, da svima bude bolje, ako je neko oko nas gladan, žedan, postoji nešto što mu nedostaje, onda i naša zajednica nije na nivou na kojem bi trebalo i trpi, svi koji mogu bi trebalo da se potrude da je poprave, ne zbog sebe samih kao jedinki, nego zbog zajednice i sebe kao dela te zajednice.

Iako koncept Ubuntua nije težak za razumevanje u osnovi, smisao i posledice su dubokosmislene. Međusobna povezanost ljudi, na dobrovoljnoj osnovi bez bilo kakvih materijalnih ili nekih drugih skrivenih motiva je smisao Ubuntua. Ubuntu je davanje, spremnost da se podeli nešto sa nekim drugim, nebitno da li je taj neko nama blizak ili poznat.

Iako ceo koncept deluje utopistički, nije baš tako. Ubuntu pokret je imao najveće zasluge za ukidanje aparthejda u Južnoj Africi, imao je snažne implikacije na političku scenu cele subsaharske Afrike. Takođe religijski je našao uporište u hrišćanstvu jer je dosta blizak sa nekim gledištima. Dezmond Tutu je dobio Nobelovu nagradu, svojevremeno boreći se baš za koncept Ubuntua, odnosno ukidanje apatrthejda.

Ne želim da teoretišem nešto dublje i dalje, jer to nije smisao ovog teksta. Želeo sam samo da ukažem na nešto što potiće iz, po nama primitivnog društva, a ima tako univerzalnu veličinu. Na filozofiju koju nisu stvorili moderni mislioci iz “savremenog sveta” kojim se tako divimo svakodnevno na dubokoumnim i univerzalnim mislima. Na filozofiju koja je nastajala vekovima, sa kolena na koleno, bez imena tvorca i onoga koji će sve zasluge na sebe preuzeti. Filozofiju toliko humanu da je to u modernom svetu prosto nemoguće pojmiti. Filozofiju koja je nastala sa čovekom kao bićem tamo negde u Africi kao deo elementarne borbe za opstanak u divljini i koja je deo našeg genetskog koda, koja se još uvek razvija i evoluira kako se razivaja i evoluira ljudsko biće.

Zašto bi neko pomagao nekome bez razloga ili koristi? To je osnovna antiteza Ubuntua ili malo drugačije rečeno, zašto bi svako od nas bio čovek i ljudsko biće, kada može da bude samo čovek i životinja? Na ova pitanja ja nemam univerzalni odgovor, ali znam da se odgovor nalazi u nama samima, u našim genima, svako od nas bi to trebao da oseti i da vidi.

Svako od nas bi takođe trebalo da se zapita da li nosi Ubuntu u sebi? Koliko je spreman da pomogne zajednici u kojoj živi? Koliko je spreman da se posveti onima kojima je njegova posvećenost bitna? Koliko je spreman da nesebično podeli sa nekim ono što je sa mukom stekao?

Modernim jezikom govoreći, Ubuntu znaci biti altruista, čovek koji daje i pomaže bez plate i želje za revanšizmom. Mene lično koncept Ubuntua opisuje u potpunosti i sretan sam sto sam sebe u nećemu našao.:wink:

Autor članka (moj dobar drug i ekspert za hardver): Simke
Preuzeto sa: http://www.mycity.rs/

Sve je ovo lepo i tačno. Ko se malo više zanimao za Ubuntu kad je ušao u vode slobodnog softvera (mialim na one koji su počeli sa Ubuntu-om) mogao je da nađe različite članke i tekstove na ovu temu. Ja samo mislim da je ,Marko’’ pametno izabrao ime za svoje čedo.
A cela ova filozofija je postojala mnogo pre Ubuntu-a (mislim na distro), od kada je prvi linux kernel pušten u etar i od kada je filozofija slobodnog softvera, uopšte, počela da se širi…

Da možemo se i ograničiti na Free Software, ali ono što piše u ovom tekstu je daleko daleko dublje i značajnije. Daleko izvan svih kodova, tvrdih diskova, programa, aplikacija i ostalog. Izvan svega toga, a unutar ljudskog biča samog…

Sjajan tekst, čestitke Brokerovom drugu koji ga je pisao.

Blue, upravo je to suština što si naveo.
Hvala u Simketovo ime, preneću čestitku.

He he, @blue je mintica :wink:
E, pa nisam ja ništa rekao loše niti umanjio značaj rada ovog čoveka koji je pisao (tačnije, nisam hteo)… Ja samo kažem da je ta filozofija postojala i ranije (što se vidi i iz teksta). Dakle, najpre je postojala među narodom afrike (bantu crncima), a onda je postala osnov Stalmanove filozofije. Isto, samo malo drugačije izrečena.
Nije Stalmanova filozofija vezana za kodove itvrde diskove (odnosno, nije samo vezana za to). Niko ne može da porekne da Stalman nije imao u vidu upravo ovo gore napisano kada je osmišljavao pravac filozofije. I on je hteo da se ljudi ponašaju jedni prema drugima kao živa, saosećakna bića. Da dele među sobom plodove svog rada i da svakome bude dostupno sve, a ne da mu se postavljaju uslovi kao do tada: ako nešto želiš, daj pare čika Bilu, pa ćeš imati…

Kategorija “Glavna podrška” tiče se iksljučivo Mint sistema, zato sam je prebacio ovde.

BTW ja više volim reč Mint od ubuntu :wink:

Zanimacija prilicno zanimljiva, filozofija sira od slobodnog softvera
http://en.wikipedia.org/wiki/Ubuntu_(philosophy)
http://www.youtube.com/watch?v=KgEwV4X3aB8

http://www.youtube.com/watch?v=AZZdMGznAQY