Tekst editor? Za nekoga manje bitna stvar, za neke jako bitna stvar.
Koji je Vas ominjen tekst editor?
Do nedavno, sramota me da kazem, posle gotovo 6 godina bavljenja Linuxom sam krenuo da se bavim mocnijim tekst editorima tipa vi i njegovim klonovima (vim, gvim itd…).
Jako mocan editor. Zovu ga “Istniski Editor”. Pored vi editora sa svim njegovim klonovima (baza je ista, kao i precice, samo klonovi imaju neka poboljsanja) tu je i emacs editor koji se takodje ubraja u “Istinske Editore”.
Od vajkada postoji flame war izmedju korisnika vim i emacs editora s tim da se slobodno moze raci da su emacs korisnici aman kao sekta (ovo navodim i ako sam stolmenovac).
Mogucnosti u vi(m) editoru su velike, u emacs editoru mozda cak i vece, ali da bise nacucio emacs editor (koji usput budi receno moze biti i u funkciji operativnog sistema, neki ga cak i tako koriste) treba dosta vremena jer je komplikovan za ucenje, sto kod vi(m) editora vec nije slucaj.
Tako, od nedavno sam poceo da se bavim vi(m) editorom, i polako krecem (vi editor mi je trebao kada sam ispravljao neke linije prilikom instalacije FreeBSD-a koji nema recimo nano editor, pa sma morao da potrazim pomoc u literaturi ili da ne instaliram sistem).
Mislim da uz Mint ne dolazi vec instaliran vim editor tako da je neophodno instalirati ga sa prostim
sudo aptitude install vimEvo nesto malo o vi editor iz knjige “Majstor za Unix”
[center]Vi editor[/center]
Iako moderni Linux/Unix sistemi izlaze sa najnovijim full-screen tekstualnim editorom. Full-screen editor je editor koji funkcioniše na celom fajlu odjednom, korišćenjem celog ekrana (ili terminainog prozora ako radite u X Window System okruženju). Full-screen editori Vam dozvoljavaju kretanje kroz fajl i izvođenje pro mena na različitim lokacijama za vreme iste sesije. Generacija korisnika računara koji su odrasli uz ‘tekstualne’ procesore, u osnovi ljudi mlađi od 35 godina ili oni koji koriste računar od 1980, korišćenje full-screen editora je mnogo intuitivniji način za rad sa fajlovima.
[center]Istinski editor[/center]
Kada ste ušli u svet tekstualnih editora Linux/Unixa, dobili ste bonus - Vaša prva “bitka”. (Verujte, biće ih još nekoliko.) Linux/Unix entuzijaste mogu biti glasne u svom zalaganju za svoje omiljene stvari, uključujući tekstualne editore. Rasprava o relativnim prednostima široke upotrebe editora je skoro neprestano na USENET newsgroups, IRC kanalima, mailnig listama, web sajtovima, a ima značajno mesto i na društvenim događajima i sastancima.
Najjednostavniji način da izađete iz vi je da pređete u komandni mod (pritisnite Esc nekoliko puta) i unesite komandu :q. Primetite dvotačku; ako unesete samo q, nećete izaći iz vi editora. Međutim, postoji i mala opasnost kod korišćenja :q komande, jer vi se može zatvoriti bez prethodnog snimanja Vašeg fajla - tako se može desiti da izgubite sve što ste radili sa fajlom. Da bi se fajl snimio, u komandnom modu izdajete komandu :w.
Da biste uradili oboje istovremeno, steknite naviku da izdajete komandu :wq. Ovako će se taji snimiti, a pri tome ćete izaći iz vi editora. Možete ovo da zapamtite kao w za write, a q za quit; znači, sa :wq snimate i zatvarate program.
Naredna tabela prikazuje još neke opcije za snimanje i zatvaranje vi editora.
Tabela: Komande za snimanje i zatvaranje vi
komanda akcija
:w Snima (upisuje) faji
:q Zatvara vi
:wq Snima taji i zatvara vi
:ql Prinudno zatvaranje (omogućava zatvaranje bez prethodnog snimanja fajla)
:zz Snima i zatvara (isto kao :wq)
[center]Zaključak[/center]
Mnoge pristalice Linux/Unixa se slažu da je vi najkorisniji i najmoćniji raspoloživi tekstualni editor. Iako postoje i drugi kandidati za ovu poziciju, istina je da je vi veoma rasprostranjen na tržištu i da ćete najverovatnije na skoro svim Linux/Unix mašinama pronaći vi editor. Čak i ako niste izabrali vi za stalni tekstualni editor, bilo bi dobro upoznati se sa njegovim karakteristikama.
Tako vi ima dva moda: komandni mod i insert mod. Tekst se mora unositi u insert modu, dok se komande za editovanje i ostali zadaci koji se moraju izvršiti na tekstu izdaju u komandnom modu. Komande vi editora su zasnovane na tastaturi, tako da ćete lako naučiti osnovne kombinacije tastera koje se koriste za najčešće komande. Ovaj editor je takođe veoma efikasan i za poređenje šablona, konstruisanje makroa i izvršavanje shell komandi iz editora.
Ovo su samo delovi, maltene sam kraj i pocetak o vim editoru, ali dovoljno da se zapocne.
Koristan link http://www.cs.rit.edu/~cslab/vi.html
Moram pomenuti još jedan editor na kojeg sam nedavano naišao, naziva Sublime Text 2. Vise o njemu pogledati na strani
http://www.webupd8.o…ubuntu-ppa.html
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Znači moji ominjeni editori su gedit, mousepad, sublime text2 i naravno vi(m).
Vi ste na redu. Vaš ominjen editor bi bio?