Vas omiljen tekst editor

Tekst editor? Za nekoga manje bitna stvar, za neke jako bitna stvar.
Koji je Vas ominjen tekst editor?

Do nedavno, sramota me da kazem, posle gotovo 6 godina bavljenja Linuxom sam krenuo da se bavim mocnijim tekst editorima tipa vi i njegovim klonovima (vim, gvim itd…).
Jako mocan editor. Zovu ga “Istniski Editor”. Pored vi editora sa svim njegovim klonovima (baza je ista, kao i precice, samo klonovi imaju neka poboljsanja) tu je i emacs editor koji se takodje ubraja u “Istinske Editore”.
Od vajkada postoji flame war izmedju korisnika vim i emacs editora s tim da se slobodno moze raci da su emacs korisnici aman kao sekta (ovo navodim i ako sam stolmenovac).

Mogucnosti u vi(m) editoru su velike, u emacs editoru mozda cak i vece, ali da bise nacucio emacs editor (koji usput budi receno moze biti i u funkciji operativnog sistema, neki ga cak i tako koriste) treba dosta vremena jer je komplikovan za ucenje, sto kod vi(m) editora vec nije slucaj.

Tako, od nedavno sam poceo da se bavim vi(m) editorom, i polako krecem (vi editor mi je trebao kada sam ispravljao neke linije prilikom instalacije FreeBSD-a koji nema recimo nano editor, pa sma morao da potrazim pomoc u literaturi ili da ne instaliram sistem).

Mislim da uz Mint ne dolazi vec instaliran vim editor tako da je neophodno instalirati ga sa prostim

sudo aptitude install vim

Evo nesto malo o vi editor iz knjige “Majstor za Unix

[center]Vi editor[/center]

Iako moderni Linux/Unix sistemi izlaze sa najnovijim full-screen tekstualnim editorom. Full-screen editor je editor koji funkcioniše na celom fajlu odjednom, korišćenjem celog ekrana (ili terminainog prozora ako radite u X Window System okruženju). Full-screen editori Vam dozvoljavaju kretanje kroz fajl i izvođenje pro mena na različitim lokacijama za vreme iste sesije. Generacija korisnika računara koji su odrasli uz ‘tekstualne’ procesore, u osnovi ljudi mlađi od 35 godina ili oni koji koriste računar od 1980, korišćenje full-screen editora je mnogo intuitivniji način za rad sa fajlovima.

[center]Istinski editor[/center]

Kada ste ušli u svet tekstualnih editora Linux/Unixa, dobili ste bonus - Vaša prva “bitka”. (Verujte, biće ih još nekoliko.) Linux/Unix entuzijaste mogu biti glasne u svom zalaganju za svoje omiljene stvari, uključujući tekstualne editore. Rasprava o relativnim prednostima široke upotrebe editora je skoro neprestano na USENET newsgroups, IRC kanalima, mailnig listama, web sajtovima, a ima značajno mesto i na društvenim događajima i sastancima.

Najjednostavniji način da izađete iz vi je da pređete u komandni mod (pritisnite Esc nekoliko puta) i unesite komandu :q. Primetite dvotačku; ako unesete samo q, nećete izaći iz vi editora. Međutim, postoji i mala opasnost kod korišćenja :q komande, jer vi se može zatvoriti bez prethodnog snimanja Vašeg fajla - tako se može desiti da izgubite sve što ste radili sa fajlom. Da bi se fajl snimio, u komandnom modu izdajete komandu :w.

Da biste uradili oboje istovremeno, steknite naviku da izdajete komandu :wq. Ovako će se taji snimiti, a pri tome ćete izaći iz vi editora. Možete ovo da zapamtite kao w za write, a q za quit; znači, sa :wq snimate i zatvarate program.
Naredna tabela prikazuje još neke opcije za snimanje i zatvaranje vi editora.

Tabela: Komande za snimanje i zatvaranje vi

komanda akcija
:w Snima (upisuje) faji
:q Zatvara vi
:wq Snima taji i zatvara vi
:ql Prinudno zatvaranje (omogućava zatvaranje bez prethodnog snimanja fajla)
:zz Snima i zatvara (isto kao :wq)

[center]Zaključak[/center]

Mnoge pristalice Linux/Unixa se slažu da je vi najkorisniji i najmoćniji raspoloživi tekstualni editor. Iako postoje i drugi kandidati za ovu poziciju, istina je da je vi veoma rasprostranjen na tržištu i da ćete najverovatnije na skoro svim Linux/Unix mašinama pronaći vi editor. Čak i ako niste izabrali vi za stalni tekstualni editor, bilo bi dobro upoznati se sa njegovim karakteristikama.

Tako vi ima dva moda: komandni mod i insert mod. Tekst se mora unositi u insert modu, dok se komande za editovanje i ostali zadaci koji se moraju izvršiti na tekstu izdaju u komandnom modu. Komande vi editora su zasnovane na tastaturi, tako da ćete lako naučiti osnovne kombinacije tastera koje se koriste za najčešće komande. Ovaj editor je takođe veoma efikasan i za poređenje šablona, konstruisanje makroa i izvršavanje shell komandi iz editora.

Ovo su samo delovi, maltene sam kraj i pocetak o vim editoru, ali dovoljno da se zapocne.
Koristan link http://www.cs.rit.edu/~cslab/vi.html

Moram pomenuti još jedan editor na kojeg sam nedavano naišao, naziva Sublime Text 2. Vise o njemu pogledati na strani
http://www.webupd8.o…ubuntu-ppa.html

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Znači moji ominjeni editori su gedit, mousepad, sublime text2 i naravno vi(m).

Vi ste na redu. Vaš ominjen editor bi bio?

Moj glas ide za leafpad i gedit. Leafpad standardan u LXDE i XFCE, a gedit uvek ide uz Gnome radno okruzenje. Najvise koristim kad hocu da izvrsim promene u .conkyrc fajlu.

Nano i geany.

Imam instalirane Kwrite i Kate. Više koristim ovaj prvi.

Gedit i Nano…

[font=tahoma][size=3][background=rgb(255, 253, 250)]leafpad editor koji koristim u grafičkom okruženju, nano u terminalu. :))[/background][/size][/font]

Naravno koristio sam nano editor dok nisam provalio vi(m). Recimo prilikom instaliranja Arch Linuxa mora se pokrenuti nano (ne znam da li ima vi(m)).
Ima ga sasvim sigurno, vi editor datira daleko pre nano editora zato svi stariji Linux/Unix korsnici uglavnom poznaju vi editor, jer nano tada nije ni postojao.

Leafpad,valjda zato sto je isti kao notepad u windowsu :)) .

ja za sve koristim gedit…osim kad sam u textualnom rezimu onda ide nano…mada jako retko mi se desava da nemam graficko okruzenje a moram da radim sa txt fajlovima…